Srpski poreski sistem i praksa

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Bojan Čepić, direktor odeljenja za poresko savetovanje BDO Business Advisory doo

Poslednjih godina, primetan je napredak najviše u domenu poreza na dodatu vrednost kod koga su pravila o mestu prometa usluga i imenovanje poreskih punomoćnika usaglašena sa pravilima u direktivama Evropske unije, što olakšava poslovanje privrednih subjekata i eliminiše protivrečnosti sa zakonima drugih zemalja.

Porast broja ratifikovatnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i konvencija o socijalnom osiguranju i usvajanje pravila o transfernim cenama u skladu sa principima zemalja članica Međunarodne organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj („OECD“) takođe predstavljaju korak napred u prilagođavanju poreske regulative savremenim tokovima.

Međutim, postoje problemi koji su posledica nasleđene prakse iz ranijih godina i raskoraka sa savremenim tokovima poslovanja. Na lokalnom nivou možemo istaći da se na primer kontrole poreskih organa zasnivaju na širokim diskrecionim pravima u tumačenju propisa i čestom neuzimanju u obzir okolnosti u kojima privredni subjekt posluje. Refakcija poreza na dodatu vrednost stranim obveznicima, iako moguća, u praksi skoro da ne funkcioniše.

Sa aspekta međunarodnog poslovanja, srpski poreski organi nedovoljno pažnje posvećuju idenitifikaciji stalnih poslovnih jedinica stranih poreskih obveznika propuštajući mogućnost da prikupe dodatne prihode od poreza na dobit pravnih lica. Mnoge države, uključujući i neke u regionu, počele su sa implementacijom pravila predviđenih međunarodnim sporazumom BEPS („Base erosion and profit shifting“). Ovaj sporazum uvodi nove koncepte stalne poslovne jedinice nerezidenata prilagođene modernim privrednim tokovima, ograničava primenu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pomoću testa svrsishodnosti („Principal purpose test“) i uvodi nova pravila u oblasti transfernih cena. Osim potpisivanja ovog sporazuma, Republika Srbija još uvek nije krenula sa implementacijom ovih pravila u svoj poreski sistem što će, ako bude potrajalo, dovesti još jednom do kašnjenja u usklađenosti sa međunarodnom praksom.

U svakodnevoj komunikaciji koju kao poreski savetnici u kompanij BDO Srbija imamo sa klijentima, primetili smo da je informisanost privrednih subjekata o BEPS pravilima i o tome kako će ista uticati na njihovo poslovanje nije na zadovoljavajućem nivou. S obzirom da se u našoj zemlji poreski propisi menjaju sa vrlo kratkim prelaznim periodima, velika je verovatnoća da će uvođenje ovih pravila kod nas zateći mnoge nespremnima. U kompaniji BDO Srbija kroz razne inicijative, seminare, obuke i poreske vesti trudimo se da obaveštavamo klijente u vezi sa ovim pravilima i da podižemo svest privrednih subjekata o važnosti ovih pravila.

Konačno, da bi prilagođavanje našeg zakonodavstva i prakse najboljoj međunarodnij praksi bilo uspešno, potrebno je jasno razumevanje šta savremeni načini poslovanja obuhvataju i na koji način su se tradicionalni metodi poslovanja i komunikacije promenili. Osnivanje velikog broja IT kompanija, promena fokusa sektora telekomunikacija sa tradicionalnih vidova komunikacije na internet i finansijski sektor (bankarstvo), digitalizacija poslovanja i upotreba veštačke inteligencije predstavljaju neke od primera. Istraživanja pokazuju da postoji verovatnoća od 95% da će u narednih 20 godina finansijske funkcije koje je moguće automoatizovati (npr. knjigovodstvo, sastavljanje poreskih prijava i evidencija i izveštaja) u potpunosti obavljati roboti. Kako će se poreski sistem i praksa prilagoditi novim trendovima ostaje da se vidi. Izvesno je da je uslov za to prihvatanje realnosti u kojoj savremeno društvo posluje, povećanje transparentnosti u poslovanju i primeni propisa, snažan proaktivan odnos prema novim trendovima i spremnost na stalno menjanje perspektive iz koje se posmatraju stvari i pogleda na postojeća shvatanja. Možda će otvaranje poglavlja 16 „Porezi“ u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom biti korak napred u ovom smislu.

Izvor: BIZLife magazin