Sudbina PKB-a: Gubitaš na zlatnom jajetu

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pexels

Proizvodnja se smanjuje, gubici se gomilaju, a broj zaposlenih se ne smanjuje. Ipak, mnogi misle da je zemljište ove kompanije plen koji bi mnogi želeli

Najava Vlade Srbije da će, prema dogovoru sa MMF, do sredine ove godine privatizovati PKB Korporaciju i dalje je na nivou obećanja. Tendera još nema, a ne zna se ni model po kome bi ovaj nekadašnji gigant promenio vlasnika.

Sve što nam pokazuju brojke ide u prilog namerama srpskih vlasti da se PKB proda ili da mu se nađe strateški partner. Proizvodnja mleka se smanjuje, gubici se gomilaju, a broj zaposlenih se povećava, umesto da se smanjuje. Ekonomske logike za produžetak ovakvog stanja jednostavno nema.

– Proizvodnja mleka i broj krava se ubrzano smanjuju. Za godinu dana brojka je sa 9.000 krava muzara pala na ispod sedam i odgovorno tvrdim da je trenutno oko 6.800, kaže za BIZLife Milan Kojić, jedan od zaposlenih  na farmi i član Nezavisnog sindikata.

Naš sagovornik veruje da će se broj krava smanjivati i dalje dok se ne približi brojci od pet hiljada, kako su neki „privatizacioni proroci“ najavljivali. To smanjenje, po njemu, mogući je znak skore privatizacije. No, da li je privatizacija najbolje rešenje?

Uprkos sadašnjim teškoćama i decenijskom lutanju, mnogi veruju da Srbija mora da se ponaša strateški i da ne sme pošto-poto da proda zemlju i ono što su generacije decenijama stvarale. Jer, PKB jesu i radnici i nekretnine i krave i dugovi. Ali PKB je i više od toga, to je resurs bez koga ne bi bilo mudro ostati.

Milan Veljović, nekadašnji direktor PKB koji je radni vek i započeo u Kombinatu izričito je protiv prodaje ove državne firme. Za naš magazin kratko je rekao da „ne postoji nijedan argument zašto bi se to prodalo“. O tome je svojevremeno, kako tvrdi, podrobno izvestio i četvoricu ministara.

 Iako je PKB gubitaš, i iako su od njega odvojene i prodate celine poput Frikoma i Pekabete, mnogi smatraju da je to i dalje „zlatna koka“ koje mnogi žele da se dokopaju. Razlog za takve tvrdnje svakako leži i u ogromnom zemljištu u vlasništvu PKB-a. Podaci o vlasništvu su različiti i kreću se od 22 do 30 hiljada hektara. To je površina neznatno manja od one na kojoj leži čitav Beograd. A Beograd i PKB su se spojili, srasli, tačnije Beograd je već odavno zgradama, tržnim centrima, saobraćajnicama… ušao u PKB.

Zato je ova korporacija i atraktivna jer PKB raspolaže sa 1.400 hektara građevinskog zemljišta od čega je oko 550 na atraktivnoj lokaciji ispod nedavno izgrađenog  Pupinovog mosta. S obzirom na pravac i brzinu kojom se Beograd širi, potencijalnim građevinskim zemljištem se smatra 5.200 hektara.

 Kolika je vrednost toga možda najbolje ilustruje prodaja nekoliko parcela pre dve, tri godine. Tada je PKB prodao nemačkom „Lidlu“ i kompaniji MPC Petra Matića oko pet hektara kod naselja Borča Greda. Cena se kretala od 700.000 do milion evra po hektaru.  Naravno da se ne može za svaki hektar očekivati takva cena, niti kupci čekaju u redu, ali prilično restriktivne procene govore da građevinsko zemljište PKB-a trenutno vredi preko 100 miliona evra.

Ako bi se deo tog građevinskog zemljišta prodao, mogli bi da se vrate dugovi PKB-a koji su nešto manji od 100 miliona evra i delom su neopravdani jer je i kroz cenu mleka država čuvala socijalni mir. Inače, država se prema PKB-u često ponašala maćehinski. Na primer subvencije koje dobijaju drugi proizvođači mleka ne dobija i PKB, a one bi za ovu kompaniju godišnje iznosile nekoliko miliona evra.

S druge strane, kao državno preduzeće, PKB je idealan za zbrinjavanje partijskih „kadrova“ pa tako i imamo situaciju da je broj zaposlenih znatno iznad optimalnih 1.300.

Država je već jednom 2015. godine pokušala da proda PKB. Početna cena za 51 odsto imovine bila je 154 miliona evra, ali se na tender niko nije javio.

Nepoznato je da li će država zadržati udeo i na taj način učestvovati u kontroli PKB. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tvrdi da postoji više varijanti privatizacije i da će Srbija nastojati da očuva stočarsku proizvodnju. Takođe, prema tvrdnjama ministra, država treba da spreči pokušaje kupovine sa namerom da se poljoprivredno zemljište pretvori u građevinsko.

Mnogi koji su upoznati sa značajem PKB-a za Beograd i Srbiju upravo strahuju od takvog ishoda, odnosno od gašenja stočarske proizvodnje nakon privatizacije.

-Takav ishod se može očekivati, a bez stočarske proizvodnje nema ni PKB-a, nema ni navodnjavanja. Jer, ako nema stajskog đubriva, zemljište se navodnjavanjem samo ispira i vremenom će postati pustara kao što je i bilo. Apsolutno sam protiv prodaje. Poljoprivreda je ovoj zemlji uzdanica. Ako prodajemo zemlju onda smo kao narod „okačili opanke o klin“. Onda ćemo postati polukolonija sa jeftinom radnom sangom, a mangupi će za šaku dolara doći do ogromnog kapitala. PKB ne sme da postane ničiji plen, kaže za BIZLife agroekonomista Milan Prostran.

Ako bi se pitali sindikati, i oni su za to da država ostane u Kombinatu, a da se nađe strateški partner.

Zainteresovanih za ulazak u PKB i te kako ima. Početkom prošle godine, taj interes su pokazale i domaće i inostrane kompanije. PKB želi i MK grupa Miodraga Kostića i Industrija mesa „Matijević“. Javili su se i zainteresovani pojedinci: Boško Karanović (Beograd), Jozef Kaltenger (Austrija), Miloš Paunović (Kovin) i Ilija Džahagarov u ime Investicionog fonda iz Nemačke.

Među kandidatima iz inostranstva su neimenovane kompanije iz Kine, zatim Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, po jedna firma iz Danske, Nemačke i Hong Konga.

Beogradski Blic je objavio i da je jedan američko-kanadski konzorcijum koji se bavi stočarstvom i proizvodnjom voća zainteresovan za privatizaciju ili strateško partnerstvo sa PKB-om.

Kupci čekaju start, samo da nam „somun“ posle ne bude skuplji nego što je bio pre privatizacije.

Država u državi

PKB korporacija je na neki način država u državi. U okviru PKB-a postoji naselje sa oko 20.000 stanovnika i o njihovoj komunalnoj infrastrukturi brine PKB. Kroz imanja PKB prostire se 1000 kilometara kanalske mreže i oko 100 kilometara rečne obale. Tu je i rit koji se zbog očuvanja biodiverziteta ne bi mogao privatizovati.

Takođe, ni svi imovinski odnosi nisu razgraničeni, niti se zna šta će biti sa restitucionim potraživanjima. Sve to zajedno komplikuje privatizaciju.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pexels

Piše: Milenko Vasović