Ugostiš dužnika, pa ti izvršitelj zakuca na vrata

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Zbog zakonskih rešenja po meri poverilaca, prvenstveno banaka, ali i zbog nestručnostii javnih izvršitelja, mnogi građani koji nemaju baš nikakav dug lako mogu da ostanu bez svoje imovine, „ni krivi ni dužni“.

Naime, Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućava izvršiteljima da zaplene sve stvari koje nađu na adresi na kojoj živi dužnik, čak i kada taj dužnik nije vlasnik tog stambenog objekta, piše Danas.

Član 221. tog zakona dozvoljava izvršiteljima da „popisuju stvari koje su u državini izvršnog dužnika i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica. Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje“.

Javni izvršitelji tvrde da se sve stvari koje se nađu na adresi dužnika osnovano smatraju imovinom dužnika.

Primera radi, ako neko izgubi kuću zbog hipoteke i potraži utočište kod srodnika ili komšije, onaj ko mu se našao u nevolji i sam može da zapadne u problem jer izvršitelji mogu da mu plene stvari iz doma pod sumnjom da je reč o imovini dužnika koji tu živi.

Vlasnik stana ima pravo da uloži prigovor izvršiteljima, a ako nije zadovoljan njihovom odlukom može se žaliti i sudu, ali dok traje postupak dokazivanja, plenidba imovine se odvija nesmetano.

Nakaradno tumačenje i(ili) zakon po meri moćnih

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da problem nije u rđavom zakonskom rešenju već u nestručnosti izvršitelja koji, kako kaže, potpuno nakaradno tumače važeća zakonska rešenja.

Oni moraju osnovano i odgovorno da postupaju i bez paušalnosti utvrđuju da li je nešto imovina dužnika na adresi gde je prijavljen ili ne. Umesto toga, oni smatraju da im zakon omogućava da popišu sve što nađu u takvom stambenom prostoru što apsolutno nije tačno niti zakonito, navodi Pavlović.

Jasno je da je motivacija izvršitelja isključivo vođena željom da naplate dugovanje i na taj način sebi obezbede unosan honorar, ali je u ovom slučaju daleko veći problem kršenje aktuelnih zakonskih normi zbog neznanja i površnosti ljudi koji se bave tim poslom, kaže Pavlović.

Advokat Vladimir Todorić ističe za Danas da je čitav pravni sistem urađen tako da štiti interese moćnih.

„Zakonska rešenja štite one koji su veliki i jaki, a ne samo da ne štite slabe već ih mogu dovesti u veoma nezavidnu situaciju. Stoga se sa pravom može konstatovati da su ta rešenja u potpunosti podređena komercijalizaciji, a istovremeno veoma opasna za same dužnike“, navodi Todorić.

On to obrazlaže time da će, s obzirom na to da trećim licima može biti zaplenjena imovina ako dužnik živi u njihovom stanu, dolaziti do situacija da se ljudi neće usuđivati da pruže utočište svojim komšijama koje su, recimo, ostale bez krova nad glavom.

Izvršitelji „samo dosledni“

Iz Komore javnih izvršitelja za Danas kažu da se „sprovođenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika određuje na osnovu Zakona i da izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika“.

„Izvršitelj će popisati i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Popisanim stvarima ne može se raspolagati ni pravno ni faktički.“

Vlasništvo na kući ili stanu u kojoj se nalaze pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima, jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja, ističe Neda Petrović, savetnik za odnose sa javnošću Komore javnih izvršitelja.

Dodaje da pravo određuje prebivalište kao centar života, životnih aktivnosti jednog lica, ekonomskih, socijalnih, profesionalnih, gde se to lice tu nastanilo sa namerom da tu živi. Postoji obaveza prijavljivanja prebivališta nadležnom organu kad god dođe do promene adrese prebivališta..

Izvršitelji kao nosioci javnih ovlašćenja dužni su da primenjuju zakon, „a kod pokretnih stvari zakon je jasan i nema mesta subjektivnoj proceni izvršitelja i samo dosledna primena zakona je odgovorno ponašanje javnih izvršitelja“, zaključuje Neda Petrović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay