Vlahović za BIZLife: Kopaonik biznis forum je mesto gde su započeti neki važni poslovi

Aleksandar-Vlahovic-(2)
PinterestFacebookTwitterShare

Iz godine u godinu Kopaonik biznis forum okuplja sve više učesnika, a sada će taj broj biti veći od 1000, kaže za BIZLife Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije koji organizuje ovaj skup.

„Imaćemo niz respektabilnih učesnika i panelista, sa kojima ćemo pokušati da zajedno iz kritičnog ugla analiziramo ono šta je do sada urađeno i da konceptualno definišemo održivu ekonomsku politiku. I sada ćemo podsticati interaktivnu razmenu mišljenja između onih od čijih odluka zavisi budućnost naše zemlje,“ kaže Vlahović i dodaje da će Forum po prvi put ugostiti Džejmsa Rufa (James Roaf), šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju od koga „očekujemo da ćemo dobiti jasnu sliku o makroekonomskom stanju u Srbiji.“

Od novina na ovogodišnjem „Srpskom Davosu“ Vlahović izdvaja i podatak da će prvi put EBRD predstaviti Izveštaj o tranziciji za 2016. i 2017.godinu.

„Forum je veoma složen i u organizacionom smislu zahtevan događaj. Važno je da svake godine sumiramo urađeno i da unapređujemo skup u sadržajnom i tehničkom smislu“ kaže Vlahović i dodaje da je sve to mnogo lakše uz podršku sponzora, a od prošle godine to je Mastercard.

„Kopaonik Biznis Forum, pored interesantnog programa, razrađenog u 20 panela i tri plenarne sesije, jeste i mesto  gde se organizuje veliki broj bilateralnih sastanaka. Učesnici se međusobno upoznaju na Forumu, a neretko se dešava da su neki važni poslovi upravo ovde i započeti. Što se tiče radnog dela Foruma, trudimo se da celokupnu argumentovanu raspravu, ideje, različita mišljenja, na kraju sumiramo u dokumentu Kopaonik konsenzus. Taj dokument ćemo i ove godine, kao i uvek do sada, proslediti Vladi Republike Srbije i Narodnoj banci“, navodi Vlahović.

Kako kaže, cilj je da se kreatorima ekonomske politike pomogne u definisanju održivih i efikasnih rešenja za nastavak programa ekonomske tranzicije.

„Do sada je Forum jasnim stavovima oko pitanja fiskalne konsolidacije i monetarne politike direktno pomogao Vladi i NBS. Dosledno smo promovisali ideju fiskalne konsolidacije zasnovane na štednji, što je Vlada RS prihvatila, doduše tek krajem 2014. godine. Od početka svetske ekonomske krize, suprotno našim preporukama, Vlada RS je pokušavala da ekonomsku aktivnost podstakne merama podsticaja potrošnje. To je bila greška, jer smo za posledicu imali produbljene spoljne i unutrašnje deficite, kao i ubrzani rast javnog duga“, kaže Vlahović i dodaje da se danas nastoji da se ohrabri Vlada da odlučnije nastavi reformu javnog sektora, što je uslov za postizanje dugoročno održive fiskalne pozicije zemlje.

„Više puta smo isticali da je kratkoročna fiskalna konsolidacija samo potreban, ali ne i dovoljan uslov za konačni izlazak iz zamke tranzicionizma, te da smo do sada prešli tek prvi, lakši deo puta, i da suštinski izazovi tek predstoje“, kaže Vlahović za BIZLife.

Izvor: BIZLife