Žitije bitkoinovo

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Ko visoko leti, nisko pada, kako kaže stara mudrost. Odnosi li se to i na bitkoin? Dok vrednost ove kriptovalute nastavlja da pada, osvrćemo se na njen dramatičan život do danas. Evo kratke biografije kriptovalute koja je uzdrmala finansijski svet.

Izlazak iz senke

  1. avgust 2008: Registrovan je domen bitcoin.org. Nešto se krčka. Tri meseca kasnije na internetu je postavljen tekst pod nazivom „Bitkoin: P2P sistem za elektronsku gotovinu“. Napisao ga je misteriozni „Satoši Nakamoto“.
  2. januar 2009: Nakamoto, čiji pravi identitet nikada nije otkriven, izrudario je prvi blok na lancu, u suštini stvorivši prve bitkoin novčiće. Navodno ogorčen zbog finansijske krize, proveo je preko godinu dana pišući užasno komplikovani softver- preko 31.000 linija koda – sa ciljem da stvori valutu koja bi bila van domašaja tradicionalnih bankarskih sistema i monetarnih politika.
  3. oktobar 2009: Sajt pod nazivom Nju liberti standard objavljuje prvi američki kurs bitkoina. U tom trenutku je bitkoin vredeo oko 7 procenata jednog američkog centa.
  4. maj 2010: Prva stvarna kupovina dobara korišćenjem bitkoina dešava se kada je Laslo Hanjec, koder koji je prethodno doprineo stvaranju softvera bitkoina, kupio dve pice za 10.000 bitkoina. U takozvanoj „bitkoin zajednici“, 22. maj se neformalno obeležava kao Dan pice.
  5. avgust 2010: Određeni korisnici iskoristili su ranjivost bitkoina da zaobiđu ograničenja i generišu neograničene količine bitkoina. Problem se rešava u roku od nekoliko sati, a svi dodatni bitkoini se brišu.

U porastu

  1. decembar 2010: Na kraju svoje prve pune godine postojanja, bitkoin vredi 0,29 dolara (0,23 evra), što je veliki skok ako se uzme u obzir da je samo godinu dana ranije vredeo manje od jednog centa.
  2. april 2011: Pošto je prvo u februaru probila vrednosnu granicu jedan bitkoin za jedan dolar, pa onda opet pala ispod nje, ova kriptovaluta prevazilazi vrednost od jednog dolara i od tada više ne pada ispod te vrednosti. bitkoin počinje da privlači sve više pažnje izvan svog tradicionalnog jezgra, a investitori, ekonomisti i novinari se sve više interesuju za njega.
  3. novembar 2011: Rani znaci nestabilnosti bitkoina postaju očigledne 2011. godine. Sa vrednosti od 22,59 dolara 6. juna, do 14. novembra pada na 2,26 dolara, što je pad od 90 odsto. Kolaps je izazvalo uspešno hakovanje tokijskog Maunt Goksa, tada jedne od vodećih svetskih berzi bitkoina. Iako je problem na kraju uklonjen, to hakovanje je uplašilo investitore. Strah od nesigurnosti, nestabilnih cena i kriminalnih veza učinio je da bitkoin uđe u deflacionu spiralu.
  4. novembar 2013: Pošto je polako dobijao na vrednosti tokom cele 2012, bitkoin raste mnogo bržim tempom 2013. godine, što je kulminiralo ogromnim bumom krajem te godine, kada bitkoin prvi put dostiže cenu od 1000 dolara nakon što mu se vrednost udesetostručila u roku od nekoliko nedelja. Smatra se da je navala kineskih investitora dovela do tog rasta. Najvišu vrednost bitkoin dostiže krajem novembra, ali se u prvim mesecima 2014. ta vrednost neprekidno smanjuje. Njegova vrednost fluktuira između 800 i 200 dolara tokom sledeće tri godine.

Šira privlačnost

  1. decembar 2014: Majkrosoft počinje da prihvata bitkoin kao isplatu za softver.
  2. septembar 2015: Britanska banka Barkliz najavljuje da će početi da prihvata bitkoin za svoje transakcije i prvi je veliki zajmodavac u Britaniji ili SAD koji to čini.
  3. mart 2016: Vlada Japana, zemlje koja se smatra za simboličnu otadžbinu bitkoina, priznaje da virtuelne valute imaju sličnu i legitimnu funkciju kao novac.
  4. januar 2017: Bitkoin počinje najdramatičniju godinu u svojoj istoriji sa vrednošću od tik ispod 1000 dolara.
  5. jun 2017: Nakon nekoliko meseci stalnog zamaha, tokom kojeg je premašio vrednost od 3000 dolara, bitkoin odjednom gubi gotovo petinu svoje vrednosti nakon učestalih kritika vodećih finansijskih institucija.

Bitkoinmanija

  1. septembar 2017: Problemi su kratkotrajni. Pošto se podelio u dva oblika u septembru,u avgustu probija vrednosnu granicu od 5000 dolara i time počinje nezaustavljiv rast interesovanja koji dovodi do toga da bitkoin mesecima dominira naslovima širom sveta.
  2. decembar 2017: Period između oktobra i novembra je zapanjujuć. Početkom oktobra bitkoin vredi nešto više od 4000 dolara, dok dokraja novembra dostiže vrednost od tik ispod 10.000 dolara. Ipak, uprkos vrtoglavom rastu, bitkoinu sve češće predviđaju propast iz dana u dan. Prvog decembra iz Banke Francuske izjavljuju da bitkoin nije valuta, da nema ekonomsku osnovu i da je spekulativno sredstvo.
  3. decembar 2017: Bitkoin ostvaruje najveću vrednost do tog trenutka, 19.783 dolara, nedelju dana nakon što je debitovao na velikoj globalnoj razmeni u Čikagu. Nikada više nije dostigao tu cifru. Nastupila je serija padova, oporavaka, pa još većih padova, pa do 2018. godine bitkoin vredi oko 14.000 dolara.
  4. januar 2018: Onlajn platna firma Strajp najavljuje da će ukinuti podršku za plaćanje bitkoinima dva dana nakon što je Južna Koreja zabranila anonimno trgovanje bitkoinima.
  5. februar 2018: Vrednost bitkoina se smanjuje tokom celog meseca, a u poslednja nedelja januara i prva februara su nemilosrdne prema njemu. Dok se ovo piše, vrednost bitkoina lebdi oko vrednosti od 6000 dolara, a Avgustin Karsten, novi šef Banke za međunarodna poravnjavanja je izjavio da je bitkoin postao mešavina „mehura, investitorske prevare i ekološke katastrofe“.

Izvor: DW, BIZLIfe

Foto: Pixabay