Kako imati poverenja, a ne biti lakoveran?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pexels

Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’

Poverenje podrazumeva da strane razmenjuju više informacija, a veći stepen deljenja informacija dovodi do boljeg ishoda razgovora. Međutim, ne postoji apsolutno poverenje. Kada je u pitanju jedna osoba, mi možemo imati u nju poverenje kada je u pitanju pozajmica automobila, jer znamo koliko vodi računa o svom automobilu koji je trenutno u servisu i koliko je ta osoba odgovorna u saobraćaju. Ali to ne znači da ćemo u tu istu osobu imati poverenja kada treba da napravi finansijsku konstrukciju za naš najnoviji poslovni projekat ako znamo da baš i nije stručnjak u toj oblasti.

Zato, ne moramo sagovorniku da verujemo, ako nemamo dovoljno potpore za to. U tom slučaj treba da zatražimo dodatna obrazloženja, objašnjenja i činjenice ukoliko smatramo da je to neophodno. Međutim, za osobu koja ima poverenja u druge ne možemo reći da je lakoverna, jer je lakše prevariti ljude sa niskim stepenom poverenja nego ljude koji veruju.

Poenta je u pristupu. Ljudi nesvesno na poverenje odgovaraju poverenjem. Sa druge strane, osoba koja nastupa sa nepoverenjem i ima nepoverljiv stav takvim ponašanjem će izazvati isto i kod druge strane, što uzrokuje slabiji saradnički odnos.

Na svu sreću poverenje se gradi, razvija i neguje. Upravo zato što je za poverenje potrebno vreme da bi se izgradilo, sve manje ga ima. Nedostatak vremena ne dozvoljava pojedincima da se posvete odnosu, privatnom ili poslovnom, ne znajući da upravo taj isti odnos nedostatak poverenja može i da naruši.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels