Poučna priča: Dobar radnik nikad ne može biti suviše plaćen

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

U mnogim firmama plate su prilično ujednačene, da ne bude razdora i ljubomore. I to je u redu, sve dok u timu nemate genijalca. U tom slučaju, treba zaboraviti ujednačavanje plata. Zaboravite tržišna merila. Zaboravite na: “Ne mogu da priuštim da platim zaposlenog toliko.“

Zaboravite na sve to kada se zaposleni zaista ističe, ili kada je super-zvezda. Zašto? Evo jedne korisne priče autora Dejvida Halberstama iz knjige „The Breaks of the Game“.

Uspešan ragbi tim iz Pitsburga „Steelers“ kupio je te 1974. igrača pod nazivom Lin Svon (Lynn Swann). Svon je bio 21. izbor njegovog agenta Haurda Slašera (Howarda Slusher), koji je pregovarao da njegov klijent dobije drugu najvišu platu koju mogu da dobiju novajlije. Ukratko, Slašer je pregovarao da Swann dobije drugu platu po visini, a ne 21.

Na pres konferenciji koja je objavljivala da je Svon potpisao ugovor, Slašera je povukao u stranu Art Runi (Rooney), vlasnik Steelersa. „Misliš da si nas prevario?“ rekao je Runi Slašeru. Ovaj mu ništa nije odgovorio, iako je mislio da je dobio najbolje od Steelersa. „Grešiš“, rekao mu je Runi „Imamo te. Moj sin kaže da on nije dobar igrač, on je odličan igrač. Verovatno najbolji kog smo ikada imali i koga ćemo ikada imati.“ Slašer i dalje ništa nije govorio.

Dopusti da te naučim lekciju, mladiću“ nastavio je Runi: „Nikada ne možeš da preplatiš dobrog igrača. Možeš samo lošeg suviše da platiš. Ne marim za 200.000 dolara za dobrog igrača. Marim za onog kog sam platio 22.000 a vredi 20.000.

I u pravu je. Radnik koji dobro radi vredi mnogo više – za tim, za spoljne saradnike, ali i od prosečnog ili malo iznad-prosečnog radnika. Ponekad duplo. Ponekad i nekoliko puta više. Jer vam takav radnik nekad očajnički treba.

Izvor: BIZLife/Inc.com

Foto: Pixabay

Piše: N.V.