„Primenio sam pravilo „2 sata“, koje je Ajnštajna, Darvina i Ničea dovelo do briljantnosti“

fridrih_nice_screenshot
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Printscreen

Neki od najpoznatijih intelektualaca i naučnika proveli su vreme ne radeći ništa osim razmišljanja.

Autor sajta „Medium“ Zat Rana, odlučio je da na sebi primeni sledeće pravilo: Treba samo da razmišlja, bez ikakvog ometanja, dva sata nedeljno. Kaže da mu je to pomoglo da reši probleme i nađe neke nove ideje i rešenja. Prenosimo vam delove njegovog teksta u kome opisuje svoje iskustvo:

„Albert Ajnštajn imao je 16 godina kada je počeo da flertuje sa idejom o relativnosti. Bio je sanjar. Razmišljao je i predviđao, i tako dolazio do rešenja i teorija. Nije ovo jedinstvena priča – tokom istorije, mnogi briljantni umovi od Čarlsa Darvina do Fridriha Ničea, svoju genijalnost cedili su iz mnogih sati koje su provodili „kopajući“ po svom umu.
Darvin je imao svoju „misleću stazu“ kojom je šetao kada je umovao, a za Ničea se govorilo da je morao da šeta satima i satima po prirodi, kako bi pronašao smisao svojim idejama.

U našoj današnjoj kulturi koja ceni veliki, prekovremeni, naporan i iscrpljujući rad, puko razmišljanje spada u neproduktivne procese. Ipak, da li je razmišljanje neproduktivno?

Fiona Ker, naučni komunikator sa Univerziteta Adelajd, kaže da um treba povremeno puštati da luta, jer tako zalazi u neke nove perspektive i horizonte. Sanjarenje može da reši kompleksne probleme i dođe do kreativnih rešenja.

Pravilo od 2 sata

Jednom nedeljno, obično četvrtkom, izdvojim dva sata svog vremena samo da bih razmišljao. Uveče, sklonim sve što bi moglo da mi skrene pažnju, posebno elektronske uređaje – telefon i laptop. Zaključam sebe u sobu da bih razmišljao o problemima koji se javljaju na poslu ili u životu, i sa sobom imam samo olovku i notes.

To je dug period – dva sata, i osećam da je jedan deo neproduktivan, ali našao sam načina da organizujem to svoje vreme.

Evo nekoliko pitanja o kojima razmišljam:

Da li sam uzbuđen oko toga što radim ili sam u nekoj vrsti besciljnog kretanja?
Kako bih mogao da ubrzam proces da stignem onde gde bih želeo?
Koje velike mogućnosti nisam dostigao a mogao bih?
Koja bi to mala stvar mogla da proizvede veliki uticaj?
Šta bi moglo da krene pogrešno u narednih šest meseci?

Mogu iskreno da kažem da mi je ova aktivnost najviše donela u životu. Naterala me je da uskladim kratkoročne ciljeve sa dugoročnim. Mogu da detektujem problem pre nego što zaista postane problem, i dolazim do novih ideja.

Možda je za neke dva sata previše za razmišljanje. Verujte mi, i jedan sat nedeljno može da učini čudo. Najbitnije je da razmišljate kontinuirano, bez ometača pažnje.

Budimo iskreni, koliko god da mislite da ste zauzeti, većina nas lako potroši vreme na trivije koje ne donose nikakvu vrednost našim životima. Ako prosečna osoba može da provede dva sata dnevno na društvenim mrežama, nekoliko sati nedeljno da bi se organizovao život nije preveliki zalogaj. To je mala cena koju možete da platite za prilično značajnu nagradu.“

Izvor: BIZLife

Foto: Printscreen

Piše: N.V.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.