Ajnštajnov mozak izložen u muzeju

PinterestFacebookTwitterShare

Mozak slavnog fizičara Alberta Ajnštajna izložen je u filadelfijskom muzeju Muter, a reč je o 45 delova Ajnštajnovog mozga koje je Tomas Harvi proučavao nakon njegove smrti. Ajnštajnov mozak uklonjen je iz tela nakon njegove smrti 1955. godine. Naučnici su vremenom otkrili da je Ajnštajnov mozak imao 73 odsto više glijalnih ćelija.
 
Danas se zna da je njihova funkcija hranjenje neurona. Što mozak više deluje i što je njegova misaona funkcionalnost kompleksnija, i on proizvodi više titraja među neuronima. Pri tome se proizvodi i više glijalnih ćelija – prenosi “Dojče vele”. Ajnštajnov mozak, kažu naučnici, na mikroskopskom nivou bili su znatno mlađi nego što je to za njegovo životno doba bilo uobičajeno, uključujući i krvne sudove.
 
Pored toga, otkriveno je da je njegov mozak bio 15 odsto širi od proseka. Upravo u tim delovima mozga smešteni su centri odgovorni za kompleksno matematičko razmišljanje i zamišljanje pokreta. Ajnštajn se smatra osnivačem kvantne fizike, teorije relativiteta i jednim od najinteligentnijih ljudi u istoriji čovečanstva. Тоkоm svog života objavio je više od pedeset naučnih radova. Objavio je i nekoliko radova koji se ne bave naukom, uključujući “O cionizmu, zašto rat” ( 1933. zajedno sa Zigmundom Frojdom kao koautorom), “Svet kako ga ja vidim” i “Izvan mojih poznih godina”.
 
Ajnštajn je bio naučnik, ali je mrzeo naučnu fantastiku. Smatrao je da je ona iskvarila čistu naučnu fantastiku. Rekao je da nikada ne razmišlja o budućnosti – ona uvek dođe na vreme. Niko ne zna koje su Ajnštajnove poslednje reči, jer ih je izgovorio na nemačkom jeziku, a njegova bolničarka nije razumela nemački. Slavni naučnik umro je u 76 – oj godini.