Friedrich Nietzsche: Onima koji su mi bitni želim patnju, bolest, maltretiranje i nerazumevanje
Nemački filozof, pesnik, kompozitor i pisac jedan je od najčitanijih, najuticajnijih i najcitiranijih umova čovečanstva. Mnogi smatraju da je mističan, ponekad i morbidan, a evo kako on vidi životne uspone i padove.
Često je filozofe zvao glava kupusa i navodio da je izgleda njegova sudbina da bude prvi pristojan čovek. Takođe je napominjao da ima veliki strah da će ga zbog toga jednog dana proglasiti svecem. Napominjao je da je za čoveka koji ima njegovu knjigu u rukama to osobenost i da su ljudi koji čitaju njegova dela jedinstveni.
Nietzsche u svojim delima garantuje da najveće životne nagrade izviru upravo iz našeg susreta sa nedaćama. Dakle, i pre vek i po on je u svojim delima jasno i sa pompom pričao o tome kako su padovi samo iskustva iz kojih treba da izađemo snažniji.
Pod naslovom ’Vrste mojih učenika’ on je objavio:
Onima koji su mi bitni želim patnju, pustoš, bolest, maltretiranje i nerazumevanje. Želeo bih da im dubok samoprezir ne bude stran. Muke nepoverenja u sebe, jad kada ih pobede… Nemam sažaljenja za njih jer im želim jedinu stvar koja može da dokaže da li je neko vredan nečega ili ne. Da li je sposoban da istraje.
On takođe veruje da se teškoće i radost nadopunjuju i žive u posebnoj simbiozi. Odnosno velika umetnost se rađa iz velikih strahova, usamljanosti, inhibicija i nestabilnosti i uvek ih balansira.
Šta ako su zadovoljstvo i nezadovoljstvo toliko povezani da ukoliko neko želi da ima što je moguće više jednog mora imati isto toliko drugog, da ko god želi da čuje ’slavan poklič nebesa’ treba da bude spreman za ’depresiju ka smrti’? Ako smanjite stepen ljudskog bola smanjićete i sposobnost za radost.
Nietzsche je bio ubeđen da najznačajniji ljudi održavaju upravo tu simbiozu. On smatra da je to život najboljih i najplodonosnijih ljudi kada je misao u pitanju navodeći da drvo ne može da izraste i daje puno plodova ukoliko nije odolevalo kiši, oluji, gradu, zavisti, ljubomori, pohlepi i tako dalje. Ovaj način razmišljanja prvenstveno je dolazio od dela Schopenhauera koja je čitao u mladosti, a koja je smatrao ogledalom sveta.
Dela Friedricha Nietzschea treba da vas navedu da živite bez straha i da vas teškoće neće salomiti, i da se tako prikazujete drugima, objavljuje Brainpickings.
