Konzervatori doktori za bolesnu baštinu

PinterestFacebookTwitterShare

Centralni institut za konzervaciju u Beogradu je pravi klinički centar za obolela umetnička dela. Ovde konzilijum stručnjaka „diže iz mrtvih“ najrazličitije bolesnike, od teško oštećenih slika Petra Lubarde, do terenskog tiganja rimskog legionara. Iako je osnovan pre samo dve godine, CIK je postao vodeća institucija za zaštitu baštine u jugoistočnoj Evropi, a njegovi timovi krstare celim regionom jer sa svih strana stižu pozivi za spasavanje dragocenosti.
 
– Jedan tim otišao je u Mostar da za potrebe suda veštači teško oštećenu umetničku zbirku, drugi izvodi projekat u Leposaviću, treći radi na zaštiti materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa sela u zapadnoj Srbiji – nabraja dr Mila Popović Živančević, direktorka CIK, koju zatičemo dok se sprema da takođe krene s jednom od ekipa na teren.
 
Posla je sve više, pa Institut koji ima 60 saradnika – informatičara, hemičara, arhitekata, arheologa, umetnika… ima problem s nedostatkom ljudi.
 
Pre nekoliko meseci CIR je zadivio javnost kad je izveo „nemoguću misiju“ rekonstrukcije skulpture dečaka s Čukur – česme, koju su kradljivci izlomili na više od 20 teško deformisanih delova. Zahvaljujući velikoj donaciji vlade Italije nedavno je dobio i najsavremeniju laboratorijsku opremu, kojom ne samo da uspešno rekonstruiše oštećene predmete, već otkriva i davno zaboravljene tehnologije.
 
– Samo na osnovu temeljnih ostataka sad je moguće verno rekonstruisati čitave građevine – kaže restaurator Maja Franković iz Radionice za kamen. – Upravo u takvim poduhvatima dolazi do izražaja multidisciplinarni rad i saradnja. Arheolozi otkrivaju o kakvoj je građevini reč, rasporedu zidova, arhitekte rekonstruišu njihov izgled, hemičari analiziraju sastav starog maltera, petrolozi otkrivaju poreklo kamena i tako se pored priče o kamenoj građevini sklapa i kompleksna priča o vremenu u kome je nastala.
 
Umetnički forenzičari instituta otkrivaju i zablude, poput opšteprihvaćene tvrdnje istoričara umetnosti o tehnikama koje je koristio čuveni slikar Petar Lubarda. Da CIK nije primenio nove tehnologije teško oštećene slike koje su pronađene u njegovoj kući u kojoj je živela slikareva udovica i u koju niko nije ušao sedamnaest godina, bile bi uništene prilikom pokušaja da se spasu.
 
– Zahvaljujući složenim analizama otkrili smo da je Lubarda veoma voleo da eksperimentiše i zahvaljujući tome nismo učinili fatalne tehnološke greške već smo spasli samo njegova platna – kaže restaurator Vanja Jovanović. – Zahvaljujući analizama sada smo u stanju da otkrijemo čak i zaboravljene recepte slikarskih kuhinja u kojima su stari majstori sami pravili boje. Zahvaljujući timskom radu i novim tehnologijama sada uspevamo da pročitamo tajnu istoriju skrivenu u našoj baštini.


Najpipaviji posao u CIK je restauracija tekstila, koji ima mnoštvo neprijatelja, od plesni do insekata. Rukovodioca radionice za tekstil Ivanu Stevanović zatekli smo u akciji spasavanja srpske ratne zastave koja je preživela pakao balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.