Počinje Sajam knjiga

PinterestFacebookTwitterShare

Jedan veliki pisac portugalskog jezika zabeležio je: “Sa mog jezika vidi se more”. Književnost pisana na tom jeziku biće počasni gost 56. međunarodnog beogradskog sajma knjiga koji se otvara večeras u 18.00 sati. Osim svakodnevnih i brojnih predstavljanja knjiga i susreta sa piscima pripremljen je i bogat prateći program, “Forum”, na kojem će biti pokrenute važne teme izdavaštva i književne produkcije.
 
– Tema “Treba li knjizi pi-ar?” kojom se “Forum” otvara sutra okupiće urednike izdavačkih kuća koji će tragati za odgovorom na pitanje zbog čega knjiga dobija malo televizijskih sekundi reklame (za razliku od pozorišnih premijera i koncerata), a ipak ne možemo da dišemo od primamljivih slogana koji neretko šalju potpuno netačnu poruku o sadržaju knjige – kaže za “Novosti” Vladislava Gordić-Petković, urednik programa Sajma. – Verujući sloganima, kupujemo li šarenu lažu? Na forumu će se u utorak, 25. oktobra, govoriti i o zapaljivoj temi sufinansiranja izdavaštva: što je manje novca, više je polemika o tome kome ga i za šta dodeliti, pa se treba pozabaviti tim strašnim siromaštvom koje vodi u zlobu i sitničavost.
 
Prvi put na ovoj velikoj manifestaciji biće održane tri konferencije. Skup o postkolonijalnoj književnosti i hibridnim identitetima u književnostima Indije, Brazila, Amerike, Portugala, Kanade i Avganistana okupiće sutra i prekosutra mlade filologe iz Srbije i desetak pisaca iz Portugala, Monzabika, Angole i Brazila.
 
– Zahvaljujući naporima i inicijalnoj ideji urednice dramskog programa Radio Beograda Vesne Perić, u petak 28. oktobra od 15 sati upriličena konferencija “Priča, pokret i slika: proza Ive Andrića na televiziji i filmu”. Nevena Daković, Miljenko Jergović, Jelica Zupanc, Petar Grujičić, Petar Zec, Melina Pota Koljević, Tamara Krstić i Srđan Vučinić svedočiće o filmičnosti Andrićeve proze, problemima adaptacije i (da li nužnim?) izneveravanjima hronotopa i poetike, mogućem “dopisivanju” književnog dela, sinematičkim i radiofonskim potencijalima pojedinih Andrićevih ostvarenja. Posebnim programom obeležićemo 35 godina delovanja Andrićeve zadužbine, jedan tihi jubilej koji je ostao u senci Nobelove godišnjice – ističe Gordić-Petković.
 
Pripremljen je i razgovor o digitalnim tehnologijama, društvu i obrazovanju koji će se održati u sredu 26. oktobra uz učešće dvadesetak teoretičara medija, bibliotekara, pedagoga, koji će govoriti o porazu obrazovanja u digitalnom dobu, virtuelnoj agresiji na Fejsbuku, multimedijalnosti, hiper tekstu kao umetničkom delu.
 
Razgovaraće se i na temu pravopis i pismenost, u “Ćaskaonicama” pisci će voditi dijalog o istoriji rata i zločina, a u Strip radionici “stripadžije” iz zemlje i sveta demonstriraće i govoriti o svojim veštinama. Inače, sajamske hale biće danas otvorene za posetioce već od 15.00 sati, a cena ulaznice je 100 dinara, znatno manje nego sledećih dana.