Zašto nema Andrića u pozorištima?

PinterestFacebookTwitterShare

Jubilarna 50. godišnjica od uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću za beogradska pozorišta je, za sada, samo književna činjenica. Na repertoaru nema Andrića a nema ni najava da bi ga moglo biti. Sam Andrić protivio se dramatizaciji svojih dela.
 
Ljubiša Ristić je u Zvezdara teatru, po motivima “Travničke hronike”, svojevremeno, postavio “Konzulska vremena”. Jedini susret sa Andrićem na sceni, ove sezone, je bilo gostovanje “Proklete avlije” u produkciji pozorišta iz Virovitice, Tuzle i Užica.

Reditelj Nebojša Bradić smatra da su predrasude da Andrić ne “uspeva” u pozorištu.

“Naprotiv, ako uspe u pozorištu on uspe i napolju jako dobro. Jeste drugačija vrste kreativnosti se uspostavlja kada je Andrić u pitanju u vremenu koje je brzo, koje traži jako hitne odgovore a koncentracija koju nam Andrić pruža je jako posebna”, kaže Bradić.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, Andrić je igran 1978. godine. “Znakove pored puta” režirao je Predrag Dinulović. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1962. “Prokletu avliju” je režirao Mata Milošević.

Savetnik u Zadužbini Ive Andrića, Žaneta Đukić Perišić kaže da je Nikita Milovejević postavio na “Drini ćupriju”, prošle godine, u pozorištu u Dizeldorfu.

Pozorišna grupa “Frejm” je u Travniku, dramatizovala “Čašu”, Anrićevu pripovedku iz fratarskog perioda, dok je Dragica Tomas iz podgoričkog Narodnog pozorišta uradila monodramu prema “Znakovima pored puta”. U Švedskoj je napravljena kompilacija Andrićevih i Strinbergovih tekstova.

Pored Bradićeve adaptacije “Bifea Titanik”, koja čeka izvođenje, samo pozorište iz Subotice priprema delo Ive Andrića. Biće to “Aska i vuk” na mađarskom jeziku.