Jevrejski muzej u Berlinu turistička atrakcija

PinterestFacebookTwitterShare

Već i pre otvaranja, Jevrejski muzej u Berlinu je bio pravi magnet za publiku. Oko 350.000 ljudi posetilo je praznu (novu) građevinu, a otkako je muzej otvoren 2001. kroz njega je prošlo preko sedam miliona ljudi.
 
Po pravilu se muzej gradi kako bi se u njemu izložile već postojeće, uglavnom značajne kolekcije. U slučaju Jevrejskog muzeja u Berlinu sve je bilo drugačije.

Najpre se dvadeset godina svađalo oko toga u kakvom obliku i obimu, te s kakvim sadržajem treba podići tu ustanovu. Berlinski gradski senat je na kraju uspeo da se dogovori, angažovan je američki arhitekta Daniel Libeskind koji je dobio nalog da napravi „nadogradnju“ uz barokni berlinski Gradski muzej.

Jevrejski muzej je trebalo da bude deo postojećeg Gradskog muzeja. Ali Libeskindov rad je toliko originalan i simboličan da je barokna zgrada Gradskog muzeja vremenom postala „privezak“ Jevrejskog muzeja, nešto poput „ulaza“ u spektakularnu novogradnju.

Uništena Davidova zvezda, to je ono s čime se upoređuje Libeskindova cik-cak građevina u pocinkovanom ruhu. Sa „smirenom eksplozijom betona i stakla“. Sili Kugelman, direktorka muzeja, kaže da je ona svojevrsna metafora za tešku, komplikovanu istoriju Nemaca i Jevreja, nemačkih Jevreja i Jevreja u Nemačkoj.

Krajem devedesetih godina posetioci su praktično mesecima stajali u redu da bi učestvovali u obilasku tada sasvim „gole“ građevine, arhitekture ispunjene istorijom.

Tamna stubišta, krivi zidovi… i izlazi prema van, prema slobodi. U egzil. Ili možda u slepu ulicu, u holokaust.