Otkriveno lice beogradske mumije

PinterestFacebookTwitterShare

Beogradska mumija je dobila lice. Zahvaljujući digitalnoj 3D rekonstrukciji sada znamo kako je za života izgledao staroegipatski sveštenik Nesmin, rođen oko 350. godine pre naše ere.
 
Branislav Anđelković, profesor Filozofskog fakulteta, kaže za “Blic” da je ovo tek druga ovakva rekonstrukcija glave mumije u svetu. On se nada da će uskoro biti obezbeđeni i uslovi kako bi građani Srbije imali priliku da vide mumiju koja nikada do sada nije izlagana.

Kada je Mokrinčanin Hadži Pavle Riđički 1888. godine iz egipatskog grada Luksora doneo mumiju njegova ideja je bila da se “narod srpski pouči običaju drevnih mislilaca”. Međutim, to do danas nije sprovedeno u delo. Mumiju niko osim stručnjaka nije video. Trenutno se nalazi u arheološkog zbirci beogradskog Filozofskog fakulteta, a “narod srpski” je jedino tokom manifestacije Noć muzeja pre tri godine imao priliku da vidi skeniran kovčeg mumije na velikom ekranu.

– Problem sa mumujom je taj što je to organski materijal koji je vrlo osetljiv. Dah posetilaca, znoj, neodgovarajući način izlaganja bi je uništili – priča profesor Anđelković.

Ipak, dok se ne nabavi specijalna vitrina i dok svi zainteresovani ne budu bili u prilici da vide mumiju, profesor Anđelković je pronašao način da sveštenika Nesmina predstavi javnosti.

– Uradili smo digitalnu rekonstrukciju glave. Digitalna forenzička umetnost je potpuno nova stvar. Ovo je druga mumija koja je na taj način rekonstruisana. Prva mumija čija je glava rekonstruisana je Meres Amon, mumija iz Orijentalnog instituta u Čikagu. Mi smo to videli, stupili u kontakt sa Džošuom Harkerom koji je to uradio i koji je pristao da učestvuje u našem projektu – kaže Anđelković.

Prvi korak je bio, kako kaže, skeniranje lobanje. Na osnovu tog skenera generiše se 3D model lobanje i onda se na tom modelu, u kombinaciji različitih forenzičkih softvera koje je Harker iskombinovao, a koji se koriste u kriminalistici, dobija 3D rekonstrukcija mumije.
 
– Mnogo je vremena prošlo od skeniranja mumije. To je još 2003. godine uradio naš vrhunski radiolog doktor Zoran Rakočević. Sve je onda čekalo svoj trenutak dok nisam video rekonstrukciju mumije u Čikagu. Trebalo je prebaciti veliku količinu podataka… Sve je dugo trajalo dok nije počeo da radi, a kad je počeo, rekonstrukciju je završio za nekoliko meseci – kaže Anđelković.

Ovom rekonstrukcijom završena je samo jedna faza. Sada slede, prema rečima Anđelkovića, različite analize vezane za ishranu pokojnika, njegovo zdravstveno stanje, utvrđivanje od kojih je bolesti bolovao…

– Arheologija je proces, priča bez kraja – napominje profesor.

Pored ove rekonstrukcije, mumija Nesmin jedinstvena je u svetu po još jednoj stvari. Anđelković podseća da je ovo jedina mumija u svetu koja ima svitak papirusa, egipatsku Knjigu mrtvih, i to na mestu gde je originalno postavljena, ispod njegove ruke. Beogradska mumija Nesmin je, inače, pripadao svešteničkoj porodici. Otac mu se zvao Džedhor, a majka Čai-Hator-Imu. Deda mi je bio Un-Nefer, a pradeda takođe Džedhor.

– Cela njegova porodica je bila sveštenička i to u hramu boga Mina, božanstva plodnosti. Njegova majka je bila sviračica sistuma, instrumenta u hramu, a on je bio zadužen za odeću za statuu božanstva u hramu. Živeo je oko 350, a mumificiran je oko 300. godine pre naše ere. Dakle, imao je pedesetak godina kada je umro – kaže Anđelković.

Na osnovu toga kako je mumifikovan očigledno je da je propadao eliti u starom Egiptu.

– Reč je o luksuznom mumifikovanju. Imao je zlatne amulete (amajlije), kao i od poludragog kamena. Proces mumifikacije bio je vrhunski, po čemu se vidi i njegov status u društvu, a rendgensko ispitivanje je pokazivalo da nije bio navikao na neki težak rad – objašnjava Anđelković.