Književno veče posvećeno Branku Miljkoviću

PinterestFacebookTwitterShare

U Srpskom kulturnom društvu “Prosvjeta” sinoć je održano književno veče posvećeno srpskom pesniku Branku Miljkoviću, kao spomen na 50. godišnjicu njegove tragične smrti u Zagrebu 1961. godine. Na skupu, koji je organizovala Centralna biblioteka Srba u Hrvatskoj, govorili su zagrebački akademik i kritičar Tonko Maroević i književnik prof. beogradskog Filološkog fakulteta Mihajlo Pantić, koji je Miljkovića nazvao jednim od najboljih srpskih pesnika sredine prošlog veka.

„Miljković, koji je jedan od najboljih pesnika sredine prošlog veka, svakako bi se bar s deset pesama kandidovao za zlatnu knjigu srpske poezije”, rekao je Pantić. On je kazao da je Miljković majstorski koristio književni jezik, iako je bio iz Niša, navodeći da je sam pesnik jednom rekao da čim progovori, odmah znaju odakle dolazi.

Pantić je podsetio na Miljkovićev simbolizam, navodeći da svake godine iziđe neka knjiga ili studija o njemu. “Svojim studentima koji maju po 23 godine kažem, eto Miljković je u vašim godinama imao četiri knjige sabranih dela, a to nisu bila male sveščice”, rekao je Pantić.

Govoreći o uticaju Miljkovića na naredne generacije pesnika akademik Maroević je istakao da je Miljković kad je stigao u zagreb dobro primljen i da se družio s tamošnjim pesnicima. “Bilo bi pogrešno videti u Miljkovićevom delu samo misaonost, jer je u svoje pesme unosio i osećanje mitologije i zavičaja”, rekao je Maroević i dodao da se i “danas rado greje na vatri njegove poezije”.

U uvodnom izlaganju o životu i delu ovog velikog srpskog pesnika, dr Velimir Sekulić je istakao da se Miljković, koji je umro u 27 godini, za devet godina književnog stvaralaštva razvio u velikog pesnika obimnog opusa, ali i značajnog pevodioca poezije.

Branko Miljković je rođen u Nišu 1934. godine, a sa 19 godina je prešao na studije u Beograd, gde piše pesme, eseje i kritike, a bavio se i prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1960. godine za zbirku “Vatra i ništa”, a krajem te godine odlazi u Zagreb.
Miljković je u noći 12. februara 1961. godine pronađen obešen o drvo u jednom parku u centru Zagreba, a prema zvaničnoj verziji izvršio je samoubistvo.