Stiven King prvi kandidat za najgori opis seksa u književnosti ove godine

PinterestFacebookTwitterShare

Nekoliko nedelja pre dodele nagrade, istaknuto je 12 opisa lošeg seksa, od kojih su neki delo najpoznatijih pisaca sveta. Nominovani književnici dolaze iz Amerike, Velike Britanije, Australije, Mađarske i Japana, a svakako su najpoznatiji Stiven King i Haruki Murakami. King se u svom romanu ‘11.22.63.’ bavi čovekom koji putuje kroz vreme da bi zaustavio atentat na američkog predsednika Kenedija, a usput doživi kratkotrajan seks sa ženom koja doživljava orgazam uz reči: ‘O moj dragi, o moj dragi, o moj dragi, dragi Bože, o šećeru!’ Murakami je međutim nominovan sa citatom iz bestselera ‘1Q84’, kojem sigurno nije pomoglo ni to što se jedan od ključnih likova romana zove Fukeri.

Devetnaesti put za redom dodeljuje se nagrada književnog časopisa The Literary Review za najgori opis seksa u prozi. Iako je pokrenuta kao duhovit način komentarisanja činjenice da se autori često teško nose s opisivanjem intimnih odnosa među ljudima, ona nas takođe podseća na to da je seks još uvek najveći tabu umetnosti, bez obzira na liberalizaciju. Naravno, danas niko neće tvrditi da seksa u umetnosti nema dovoljno, jer ga verovatno ima previše, s obzirom na seksualizaciju globalnog društva, koje i šestogodišnje devojčice podstiče da se šminkaju. Ali baš takav pristup seksu, koji ga pretvara u robu, utiče i na to da su opisi seksa u književnosti generički, preterano kičasti ili neuverljivo i preterano strastveni.
 
Dobrodošlo je i otrežnjenje za mnoge hvaljene pisce kada se suoče s time da su im opisi seksa apsurdni, pa čak i nenamerno smešni, pa zato treba spomenuti da se među nagrađenima nalaze i velikani poput Normana Milera, čiji je opis seksa iz romana ‘Dvorac u šumi’ proglašen najgorim 2007. godine. Moguće je da je u tom slučaju pomogla i činjenica da je spomenuti seks ujedno opisivao začeće Adolfa Hitlera, čijim se detinjstvom Miler bavi u tom romanu. Od poznatijih savremenih pisaca među dobitnicima su još Tom Volf, Sebastian Folks, Džonatan Litel i Filip Ker, dok su se među nominovanima našli i pisci poput Harija Kunzurua, Džonatana Frenzena, Paula Koelja, Tomasa Pinčona i Džona Updika. Zanimljivo, među 19 najgorih opisa seksa tek mali broj su napisale autorke, što može da navede na zaključak da su muški pisci lošiji u krevetu. Nagradu su 1993. pokrenuli književni kritičari Roda Kenig i Uberon Von.

Među dvanaest nominovanih su dve žene (književnice Dori Ostermiler i Džin Ouel), a tu su još Kris Ardian, Kristos Tsiolkas, Džejms Frej, Sebastian Beri i drugi.

Na ceremoniji indikativno nazvanoj In & Out, koja će se održati 6. decembra u londonskom Naval & Military Clubu, biće poznat najgori opis seksa, a proces nominacija će biti otvoren do poslednjeg trenutka. Žiri The Literary Reviewa, koji ima zadatak da izabere opis seksualnog odnosa koji ostavlja najgori dutisak, objasnio je: ‘I ove godine trudimo se da prepoznamo književnu izvrsnost širom sveta.’ Međutim ‘svrha nagrade je da se istakne vulgarno, prosto, neukusno pisanje o seksu, pasaže koji su bez logike ubačeni u priču savremenog romana. I da se obeshrabre takvi opisi’, podseća žiri.

Nagrada koju dobija autor/ka najlošijeg opisa seksa nije novčana – donosi tek slavu, tj. ozloglašenost i ‘poluapstraktnu statuu koja predstavlja seks u 1950-im godinama’. Iako je prvobitni cilj nagrade da obeshrabri loše pisanje o seksu, s obzirom na medijsku pažnju koja se sve više posvećuje pobedniku, neki zaključuju da danas tako može da se poveća prodaja knjige, po principu ‘nema loše reklame’.

Kada je reč o opisivanju seksa u prozi, možda je najbolje da se setimo se reči britanskog pisca Martina Ejmisa, koji kaže da je ‘nemoguće opisati dobar seks’, što su svim svojim spisateljskim sposobnostima neuspešno ‘pokušali i D.H. Lorens i Epdajk‘. Ejmis smatra da je najteže da se piše o snovima i seksu, ‘naročito zato što seks u knjigama može da bude duhovit, ali ne i seksi’. Nagrada The Literary Reviewa za najgori opis seksa je zato pokazala da je najduhovitiji seks – loš seks.