Simboli “V” zbunjuju arheologe

PinterestFacebookTwitterShare

Izraelski radnici koji su otkopali kompleks soba uklesanih u stenu u najstarijem delu grada nedavno su pronašli tri isklesana simbola “V”. Ko ih je isklesao i zašto, za sada je misterija.
 
Misteriozni reljefi u kamenu uklesani pre više hiljada godina koji su nedavno otkriveni ispod Jerusalima i dalje zbunjuju arheologe. Izraelski radnici koji su otkopali kompleks soba uklesanih u stenu u najstarijem delu grada nedavno su pronašli tri isklesana simbola “V” jedan pored drugog na podu jedne od soba. Ko ih je isklesao i zašto, za sada je misterija. Arheolozi koji rade na iskopini toliko su zbunjeni otkrićem da nisu u mogućnosti čak ni da predlože neku teoriju, rekao je Eli Šukron, jedan od dvojice direktora iskopavanja. 

“Znaci su veoma čudni i veoma intrigantni. Nikada nisam video nešto slično”, preneo je AP. 

Reljefi su pronadjeni na lokalitetu poznatom kao Davidov grad, politički osetljivoj iskopini u palestinskom delu grada koju vode izraelski arheolozi i koju finansira nacionalistička jevrejska grupa. Prostorije su iskopane kao deo istraživanja utvrdjenja oko Gihon izvora, jedinog prirodnog izvora vode u drevnom gradu. 

Moguće je da su znaci načinjeni pre 2.800 godina i da su bili deo drvene strukture koja je stajala na tom mestu, a možda su imali i neku svoju svrhu – poput ritualne funkcije. Arheolozi, uglavnom, kada se nadju licem u lice sa nekim neobičnim predmetom mogu makar da pretpostave njegovu prirodu, ali u ovom slučaju niko, uključujući i spoljne saradnike, nema ideju o čemu se radi. 

Slična oznaka već je jednom pronadjena na istom nalazištu. Na mapi ekspedicije od pre jednog veka, koju je predvodio britanski istraživač Monegju Parker i koji je tražio izgubljena blaga Jevrejskog hrama u Jerusalimu u periodu 1909-1911. godine, nalazi se i nacrtano “V” u jednom od podzemnih tunela. Savremeni arheolozi još nisu otkopali tu oblast. 

Keramički ostaci pokazuju da su sobe poslednji put korišćene oko 800 godine pre nove ere, kada su judejski kraljevi vladali Jerusalimom. U to vreme sobe su, kako se čini, bile ispunjene kamenjem kako bi podržavale odbrambeni zid. Za sada se ne zna da li su prostorije izgradjene u to vreme ili vekovima ranije. 

Takodje se ne zna ni svrha celog kompleksa. Prave linije zidova i nivelisani podovi pružaju dokaze o pažljivoj izgradnji, a i sove su locirane u blizini najvažnijeg mesta u gradu – izvora – što navodi na zaključak da je kompleks bio od izuzetnog značaja. Neobično otkriće u sobi pored one sa čudnim oznakama – kamen poput nadgrobnog koji je ostavljen da stoji i kada je soba zatrpana – moglo bi da pomogne u rešavanju zagonetke.
 
Takvo kamenje korišćeno je na starom Bliskom istoku kao mesto rituala ili kao memorijal precima, tvrde arheolozi. Kamen je ostatak paganskih verovanja koje su izraelski sveštenici želeli da iskorene. To je, takodje, prvi kamen takve vrste koji je pronadjen netaknut u Jerusalimu. Ritualni kamen ne znači, medjutim, da je ceo kompleks bio hram. Moguće je i da je kamen služio kao oznaka mesta rezervisanog za tu vrstu obreda. 

Budući da stručnjaci nisu u stanju da smisle teoriju o urezima, ceo arheološki tim objavio je na Fejsbuku fotografiju ureza i zatražio predloge. Predlozi su išli od “sistema za drvene ploče koje su držale neki drugi predmet” do kalupa u kojima se topio metal, egipatskih ili starohebrejskih slova do “simbola za vodu, naročito jer je blizu izvora”. 

Iskopavanje u Davidovom gradu je najpoznatija i politički najosetljivija arheološka ekspedicija u Svetoj zemlji. Nazvano po kralju za koga se veruje da je vladao ovim mestom pre 3.000 godina, lokalitet se nalazi u današnjem istočnom Jerusalimu koji je 1967. godine okupirao Izrael. Palestinci žele baš taj deo grada za svoj glavni grad. 

Iskopavanje finansira jevrejska ordanizacija Elad koja, takodje, pomaže i preseljenje jevrejskih porodica u to palestinsko predgradje, kao i u ostale delove istočnog Jerusalima kako bi sprečili bilo kakvu buduću eventualno podelu grada. Palestinci i pojedini izraelski arheolozi kritikovali su iskopavanja tvrdeći da se previše fokusira na jevrejsku prošlost, što arheolozi koji rade na iskopavanju demantuju.