Pet evra kulture po stanovniku

PinterestFacebookTwitterShare

U Srbiji se u proseku za kulturu izdvaja oko šest odsto opštinskih budžeta, odnosno, oko 73 miliona evra godišnje, odnosno, pet do osam evra po glavi stanovnika, pokazalo je istraživanje, koje je danas predstavio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

 
Od ukupnog novca koji se u Srbiji izdvaja za kulturnu produkciju, više od pola odlazi za plate zaposlenih, jedna četvrtina za materijalne troškove, a tek 20 odsto se troši za kulturne programe, rečeno je na prezentaciji istraživanja “Kulturni resursi okruga Srbije”.
 
Tri godine Zavod za proučavanje kulturnog razvitka istraživao je stanje sektora kulture, kroz razgovore sa zaposlenima u kulturi i zvaničnicima ustanova kulture u 144 opštine Srbije, bez Beograda i Kosova, na osnovu 1.675 upitnika i 1.067 intervjua.
 
Rezultati su da 6.000 ljudi ili 0,5 odsto zaposlenih opslužuje sektor kulture.
 
U Srbiji postoji 440 ustanova kulture, čiji osnivači su lokalne samouprave, u proseku od jedne do tri po opštini.
 
Problemi, koji su se pokazali su nedostatak novca za investicije u kulturi, kao i za opremanje i renoviranje institucija, politizacija upravljanja, menadžeri ustanova su postavljani kadar po mandatima i nepostojanje strategija.
 
Izdvajanje za kulturu najčešće je u iznosu između 50.000 i 150.000 evra, a najviše se izdvaja u Novom Sadu, potom u Nišu (duplo manje nego Novi Sad), Subotici, a na 4. mestu je grad Kragujevac.
 
Prema nalazima istraživača, kultura je najdostupnija Novosađanima, zbog toga što je tu smeštena većina pokrajinskih institucija, a Vojvođani su se pokazali kao najspremniji da se uključe u kulturnu produkciju, dok je najmanje ulaganje u južnoj i istočnoj Srbiji, opštinama Crna Trava i Nova Crnja.
 
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević- Šešić je preporučila da se rezultati projekta Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, uz podršku Ministarstva kulture, iskoriste za novi akcioni plan. Ona je ukazala da izdvajanje od šest odsto za kulturu nije malo, ali je tragično da najmanje opštine imaju neznatan kulturni budžet.
 
Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo da kulturna politika okruga ne postoji, već se svodi na opštine, uz napomenu da je celokupna kultura opština na javnom budžetu. Takođe, Šešić je navela podatak da se u Italiji za kulturu izdvaja 117 evra po glavi stanovnika, a u Francuskoj 197 evra po stanovniku.
 
Ministar kulture Predrag Marković je na predstavljanju rezultata rekao da će budžet za kulturu za iduću godinu biti veći nego prošle godine, uz adekvatne rezultate. On je naveo svoja postignuća na poziciji ministra kulture, ali nije odgovorio kada će zaživeti usvojeni Zakon o kulturi, na koji se čekalo gotovo dve decenije.
 
“Kultura u Srbiji je usred krize dobila priznanje značajnih međunarodnih institucija”, rekao je on i poručio da je ulaganje u kulturu “jedino koje odmah vraća novac, garantuje radna mesta, ali srazmerno”.
 
On je predočio da će istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Ministarstvu poslužiti kao smernica “šta dalje valja činiti”.
 
“Potrebe za kulturom se nisu promenile, kriza je, a što je kriza veća, treba više ulagati, jer je u krizi najugroženije ono malo preostalih vrednosti”, zaključio je Marković.
 
Direktor Zavoda Aleksandar Lazarević je ocenio da je izdanje “Kulturni resursi okruga Srbije”, kao plod istraživanja, najkompletniji uvid u kulturu Srbije i empirijski osnov za strateška razmišljanja kako na nacionalnom, tako i gradskom i opštinskom nivou. Prema njegovim rečima, riznica informacija o kulturi, od broja zaposlenih, pola, strukture, budžeta omogućiće da svako, na jedan upit, te podatke dobije od Zavoda.
 
Takođe zainteresovane opštine će besplatno dobiti multimedijalnu prezentaciju za predstavljanje svoje kulturne ponude na sajtu.