X

Afterhour

Kada je 5 minuta malo, a kada mnogo…

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Piše: Nada Veljković

Oduvek su mi bili smešni ti oglasi koji vas uveravaju da engleski jezik možete da savladate za dvadesetak dana, i da „za samo nekoliko časova“ naučite kako da brzo čitate. Isto kažu i reklame – Efekat veštačkih trepavica – sada, mlađa koža – odmah, bez celulita – za 1 dan…

Sećam se teksta jednog sociologa koji se prenerazio oglasom na aerodromu – „Naučite kako da priču za laku noć vašoj deci ispričate u 3 minuta“. Pisao je o tome kako se čitav svet ubrzava, kako radimo više stvari istovremeno a nijednoj se do kraja i potpuno ne posvećujemo. Brzina se ušunjala i na neka „nedostupna“ i suptilnija mesta, kao što su bliski ljudski kontakti – porodični odnosi, prijateljstva, pa čak i u ljubavi.

Zanimao me je „Speed dating“. Kao društveni fenomen ne kao potencijalnu učesnicu. Malo me je porazila činjenica da se organizatori pozivaju na stručnjake koji kažu kako je 5 minuta razgovora sasvim dovoljno da se oseti hemija između muškarca i žene. A šta je sa onima koji su se družili godinama pa se tek onda zaljubili? Neki psiholozi kažu da je za prvi utisak dovoljno i nekoliko sekundi. Pa nemojmo preterivati. Ali u 5 minuta može svašta.

Sećam se kako se mojih 5 minuta pretvorilo u sat i po, kada je trebalo da snimim „Video CV“. U manje od 5 minuta kažeš ceo svoj CV bez greške, mucanja i zastajkivanja dok te snima kamera. I ponavljaš dok ne dobiješ savršeni proizvod… Usta se suše, počinjem da se znojim i crvenim, koncentracija pada, vrtim li vrtim jednu te istu priču.

Najbolnije je bilo kada sam za 5 minuta „odbranila“ diplomski rad koji sam pisala mesecima. Nisam mogla da verujem da je moj višemesečni trud od treme i uzbuđenja stao u tako kratko vreme. Trebalo je da pričam i pričam, jer komisija ionako nije pročitala moj rad.

To isto vreme trebalo je bankaru da ustanovi da li kredit može da mi se odobri. Rate sam otplaćivala dve duge godine.

A čak ni tih 5 minuta više nije 5 nego 3. Kao da se vreme ubrzalo, sad je sve – za 3 minuta. Taksi dolazi za 3 minuta, mobilni operater će vam se javiti za 3 minuta, torta za 3 minuta, kako podići server za 3 minuta, osvojite ga za 3 minuta…

Ali postoje sve te divne, polagane stvari koje ne smemo i ne treba da ubrzavamo. Čitanje priče za laku noć, igranje sa decom, poljubac, ispijanje vina, obrok ili piće, razgovor sa porodicom ili prijateljima, istraživanje…

Postoje stvari koje se ne mogu uraditi za 5 minuta, niti priče koje se za tako kratko vreme mogu ispričati. Najukusniji (svadbarski) kupus koji sam ikada jela krčkao se nekoliko dana. Knjiga se čita polagano. To šta vam se dešava u porodici ne priča se u prvih 5 minuta.

Postoje sve te divne, polagane stvari koje ne smemo i ne treba da ubrzavamo.

Uvek su me učili da je vreme relativna stvar. Znate ono – nekom je 5 minuta kao godina, a nekom kao tren. Zavisi od osobe i situacije. Da, bila je to vežba na jednoj radionici. Ustanemo, i treba da sednemo kad u sebi izbrojimo 3 minuta, ne smemo da gledamo na sat. Niko nije pogodio. Neko je seo posle minut, a neko nije seo ni kad su prekinuli igru posle 6-7 minuta, učinilo mu se da još nije prošlo.

Uh, koliko mojih značajnih, životnih momenata staje u segmente od po 5 minuta. Neko će vam tako ispričati ceo svoj život… Kad prođe onih prvih 5 minuta.

Povezane vesti

Molimo za finu tišinu

Piše: Nada Veljković U našem svetu stalne buke i galame, tišina je postala prava, retka dragocenost. „A sada izađite, žmurite, i vidimo

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay

Piše: Nada Veljković