Čemu Nova godina?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pexels

Piše: Ana Davičo, Sertifikovan životni kouč, www.davicokoucing.rs

Šta je ove godine stvarno bilo bitno?

Prošle godine, moj blizak prijatelj postao je deda. Tokom leta 2016. dobio je ne jednu unuku, već dve. Našli smo se u istom društvu na novogodišnjoj večeri, gde je neko predložio da svako kaže šta je to što je njoj ili njemu obeležilo godinu. Koji događaj, koji doživljaj. Odgovarali smo ukrug, a kada je došao red na mog prijatelja, iz njega je izašlo: “To što sam instalirao kotao na drva”.

Prvo sam pomislila da pravi štos, ali ne: bio je sasvim ozbiljan. U konkurenciji sa dva sićušna mila nova stvorenja njegov pobednik za 2016. godinu stvarno je bila metalna skalamerija u podrumu.

Kontekst, poznato je, menja tekst: pre tri godine, on je prodao stan u gradu i preselio se u kuću sa baštom u jednom od beogradskih predgrađa. U kući je imao grejanje na struju, ali se već prve zime ispostavilo da je ono nedovoljno i neisplativo. Ta činjenica bitno je uticala na njegov život, činila ga istinski neudobnim. Kuća je bila ledena, on je cele sezone vukao prehladu, a ko god bi ga jednom posetio tokom zime ponovo bi došao tek na leto jer zdravljem se nije igrati.

Mom prijatelju su bile potrebne dve godine da kuću ušuška, istraži tržište grejnih tela, nađe pouzdane majstore, ugradi najbolji kotao i na vreme nabavi dovoljno kvalitetnih drva. Načekao se, naradio, naplaćao. Kotao je rešio mnogo toga bitnog u njegovom životu. Bio je rezultat dvogodišnjeg truda. Važna i ne mala investicija. Završen bitan posao. Razlog za zadovoljstvo. I da, pobednik godine. Jer sad unuke mogu da dođu i budu u toplom.

Ovo nije samo anegdota o prioritetima, niti samo o običaju da svodimo račune i podvlačimo crte povodom značajnih godišnjica. Više je priča o autentičnosti i smelosti da se ne podlegne pritisku kulture i očekivanjima drugih kada odgovaramo na pitanje šta je obeležilo celu jednu godinu života koju ostavljamo iza sebe. Da se pitamo šta je nama, baš nama, samo nama stvarno bilo bitno.

Ponekad se to poklapa sa onim što se od nas očekuje i što je društveno poželjno, a ponekad ne. Naravno, nismo uvek u prilici da to uspešno pomirimo, ali osvešćivanje je neophodan prvi korak.

Neko će odmah imati odgovor, nekome će biti potrebno da razmisli. Dakle, šta je ove godine stvarno bilo bitno?

Nešto što smo uradili ili nešto što smo osetili? Nešto što smo započeli ili priveli kraju? Neki nov uvid, na primer da ima „sporih“ i „praznih“ godina i da i takve imaju svoje mesto. Ili, da smo naučili šta nam se ne dopada i šta više nećemo da trpimo. Ili nas je ova godina naučila da više uključujemo druge u svoj život? Ili da bi bilo dobro da od nečeg za šta smo se previše vezali odustanemo? Da negde postavimo čvršće a negde mekše granice? Da smo u nešto počeli ili prestali da verujemo? Šta ili ko je proteklih trista i nešto dana bio naše grejno telo koje život čini udobnijim?

Novogodišnji rezime nas tera da svodimo obilje raznovrsnog iskustva na suštinu. To nije jednostavna veština, a otkriće do kojeg dovodi ne mora obavezno da bude ni laskavo, ni prijatno. Ne mora ni da ga prati veliko ushićenje, niti da uvek izgleda kao bogata kruna na kraj jednog perioda. Kakav god da je naš odgovor na novogodišnje pitanje, ako je iskren i autentičan, on će biti produktivan. I eto praznične radosti.

Kaže From: „Radost je pratilac produktivne aktivnosti. Ona nije ’vrhunac doživljaja’ koji kulminira i ubrzo završava, već pre zaravan, stanje osećaja koje prati produktivno ispoljavanje bitno ljudskih sposobnosti pojedinca. Radost nije ekstatička vatra trenutka. Radost je žar koji prati bivstvovanje.“

Otud i onaj kotao s početka.

Nove godine zato dolaze. U pravi čas, za nas.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pexels