X

Afterhour

Do 2050. godine Srbija bez dva miliona stanovnika?

Deca_pix.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Srbija je šesta najstarija nacija u Evropi, a prosečna starost stanovništva je 42,9 godina, dok godišnje „izgubi“ grad veličine Prijepolja ili Bečeja, upozoravaju demografi.

Broj starijih od 65 godina za 33 odsto je veći od broja mlađih od 15 godina. U zemlji svake godine u proseku umre 102.455 ljudi, a rodi se tek 67.459 mališana. To znači da svake godine izgubimo grad veličine Prijepolja, Bečeja ili opštine Savski venac.

Od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Srbiji, samo na osnovu prirodnog priraštaja, smanjen je za oko 385.000. Zato i ne čudi i što je nedavno američka obaveštajna agencija CIA, u svojoj publikaciji koju izdaje u svim zemljama sveta, starenje stanovništva navela kao ozbiljan izazov koji se nalazi pred Srbijom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, demografsku situaciju u Srbiji karakteriše izrazito negativan prirodni priraštaj i širenje depopulacionih prostora. Najmanje mališana rađa se u južnoj i istočnoj Srbiji. Jedine opštine u zemlji sa pozitivnom stopom prirodnog priraštaja su Sjenica (1,1), Novi Sad (1,3), Preševo (3,1), Novi Pazar (6) i Tutin (7,9).

Očekivanja da prosečan broj rođene dece po jednoj ženi sa sadašnjih 1,4 može relativno lako dostići nivo od dva deteta u narednim decenijama praktično su nerealna, ne samo za našu populaciju, već za većinu evropskih, kaže doktor demografije na Institutu društvenih nauka Vladimir Nikitović.

Međutim, već bi prosek od 1,85 rođene dece po jednoj ženi mogao biti prvi realan cilj naše populacione politike, na šta ukazuju sva relevantna demografska istraživanja u evropskom kontekstu. Ovakva demografska budućnost jasno govori da se ne može očekivati prestanak smanjenja i starenja stanovništva Srbije do sredine veka, ali se ti procesi mogu barem znatno ublažiti.

U kontekstu aktuelnih trendova očekuje se smanjenje ukupne populacije u Srbiji najverovatnije za 28 odsto do 2050. godine, upozorava Nikitović.

U tu procenu uračunat je ulazak u EU i prirodni odliv zbog lakše imigracije u bogatije zemlje oko 330.000 ljudi. Ipak, zbog negativnog prirodnog priraštaja do tada ćemo izgubiti još 1,9 miliona ljudi. Tako se dolazi do cifre od 2,2 miliona stanovnika manje do sredine veka.

Stručnjaci ukazuju i na to da u Srbiji odluka o rađanju prvog deteta nije problem, već drugog, s obzirom na to da se pokazalo da je iskustvo roditeljstva presudno za odluku o rađanju drugog naslednika.

Vlada Srbije je krajem 2016. formirala ministarstvo bez portfelja zaduženo za demografiju i populacionu politiku, na čelu sa Slavicom Đukić Dejanović. Nedavno je doneta i odluka o reviziji Strategije za podsticanje rađanja, usvojene 2008, koja bi trebalo da bude završena do kraja novembra. Sadržaće mere za ekonomsko jačanje porodice, usklađivanje rada i roditeljstva…

Prosečna starost majke prilikom rađanja prvog deteta 1950. je bila 23 godine, a danas je 28 godina. Zabrinjava i što je jedna trećina porodica u Srbiji bez potomstva i što se broj porodica sa jednim detetom povećava.

Jedno od rešenja – migranti

Istraživanja ovog instituta govore da je naša šansa za opstanak to da, poput zemalja zapadne Evrope, postanemo migraciona država. Stvaranje zone depopulacije na istoku Evrope – u Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji – otvara, kako navodi Nikitović, prostor za dolazak migranata.

Starim populacijama će biti potrebna mlada radna snaga, a neko će morati da dođe i na naše prostore da brine o starima.

Povezane vesti

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Komentari 1

  1. Saša Popović

    Imam dva deteta od oko 10 godina,i uz našu platu jedva živimo, deca željna mnogih stvari. Biću prvi sutra koji ću svim silama terati decu da napuste ovaj pakao od države i idu gde god mogu što dalje odavde.