Genijalan um koji se bori sam sa sobom: ČAJKOVSKI o depresiji i o pronalaženju lepote usred patnje duše

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BrainPickings/Printscreen

„Život je lep uprkos svemu!… Ima mnogo trnja, ali tu su i ruže.“

Malo koji umetnik je tako dobro poznavao sebe kao Petar Ilič Čajkovski (Pyotr Ilyich Tchaikovsky), koji je živeo od 7. marta 1840. do 6. novembra 1893. godine. Njegova pisma porodici i prijateljima sakupljena su u zbirci „The Life and Letters of Pyotr Ilyich Tchaikovsky“. Čajkovski je zabeležio i svoj pad u kliničku depresiju, mada je uvek bio posvećen lepoti i smislu života… Kroz pisma možemo bolje da ga upoznamo, i zavirimo u najskrivenije delove njegovih misli.

Intimni tango sa tugom je baš ono što je njegovoj muzici daje tu neprolaznu oštricu koja prodire duboko u dušu, piše sajt Brain Pickings.

U pismu u proleće 1870. godine, ubrzo nakon njegovog tridesetog rođendana, Čajkovski je napisao:

Sedim pokraj otvorenog prozora (u četiri ujutru) i udišem divan vazduh prolećnog jutra… Život je i dalje dobar, i vredan je življenja u majsko jutro… Život je lep uprkos svemu! A to „sve“ uključuje sledeće: 1. Bolest; Postajem sve slabiji, i moji nervi se raspadaju; 2. Konzervatorijum me sabotira; Sve sam ubeđeniji da sam potpuno neodgovarajući da predajem teoriju muzike; 3. Materijalno stanje mi je loše; 4. Sumnjičav sam da li će „Undina“ (opera) biti izvedena. Čuo sam da će me možda odbaciti.

Ukratko, ima mnogo trnja, ali tu su i ruže.“

Iako je Čajkovsi stalno lamentirao nad svojom depresijom, umeo je savetima da pomogne mnogima koje je mučila ista muka. Na jesen 1876. godine, tešio je svoju voljenu rođaku tokom perioda melanholije i tuge:

Verovatno nisi baš najbolje, kada mi pišeš ta nota melanholije preovladava tvojim pismom. Prepoznajem je jer je slična mojoj. Znam to osećanje vrlo dobro. U mom životu, postoje sati, dani, nedelje, meseci i godine, gde sve izgleda crno, kada mislim da sam zaboravljen, da nikom nije stalo do mene.

Uistinu, moj život ne vredi mnogo bilo kome. Da danas nestanem sa lica zemlje, ne bi to bio veliki gubitak za rusku muziku, i ne bi prouzrokovali neku preteranu nesreću. Ukratko, živim sebičan život neženje.

Radim samo za sebe, i brinem samo o sebi. To je veoma udobno, mada je dosadno i beživotno. Ali ti, koja si nezamenjiva tolikim ljudima koje činiš srećnima, da si ti našla put do depresije, u to ne mogu da poverujem. Kako ijednog momenta možeš da posumnjaš u ljubav onih koji te okružuju? Kako je ikako moguće ne voleti te? Ne, nema nikoga na svetu voljenijeg od tebe. Ako mi je do ikog stalo, onda si to ti, tvoja porodica, moj brat i stari otac. Volim vas sve, ne zato što ste moji rođaci, već zato što ste najbolji ljudi na svetu.

Izvor: BIZLife

Foto: BrainPickings/Printscreen

Piše: N.V.