X

Afterhour

Kako biramo partnera, i kakva je uloga naših roditelja u tome, po Vladeti Jerotiću

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Ima li istine u staroj poslovici – „Gledaj majku, biraj ćerku“? Na ovo pitanje psihologija velikim delom može da da odgovor. Tačnije, psihologija dopunjuje – gledaj oba roditelja. Naravno, postoje izuzeci.

Prošlo je to vreme kada su roditelji birali svojoj deci bračne partnere. Ipak, ovaj običaj i dalje traje u nekim islamskim zemljama, u Indiji, a možda i u Africi i Južnoj Americi.

Vladeta Jerotić u dnevnom listu „Politika“, od 30. decembra 2017. godine, piše o tome kakva je uloga naših roditelja kada biramo bračne partnere, odnosno kada se zaljubljujemo. Dakle, kako se zaljubljujemo? Slučajem ili skrivenom zakonitošću? Jerotić kaže da dubinska psihologija u XX veku ukazuje na odlučujuću ulogu oba roditelja u kasnijem izboru partnera njihove odrasle dece. Poznata u psihologiji, dobrim delom i dokazana, identifikacija deteta sa oba roditelja (kada su prisutni u ranom detinjstvu, do treće, četvrte godine deteta) ostravlja trajan trag u nesvesnom biću deteta koje će kasnije, kada se i ako se bude zaljubilo, birati, nesvesno oca ili majku „prepoznajući ih“ u budućem mužu ili ženi.

Kako Jerotić piše, ovako određeni izbor partnera može da bude srećan ili nesrećan, a zavisi od toga kakvi su roditelji bili. Zamislite identifikaciju devojčice čiji je otac bio alkoholičar i nasilnik. I ne samo alkoholizam, tu su različiti spektri lošeg karaktera.

Ne treba zanemariti ni pozitivan izbor partnera – odnosno biranje partnera prema pozitivnim osobinama roditelja sa kojima se dete identifikovalo. I eto gde dolazi ona stara poslovica – „Gledaj majku, biraj ćerku“.

Još jedno pitanje koje se nameće jeste – da li ima „slobodnog“ izbora partnera? Po Jerotiću, ovakav slučaj postoji ali veoma je redak. Javlja se kod „individuiranih“ pojedinaca, kod onih koji su ostvarili težak put „od individue do ličnosti“.

Povezane vesti

Izvor: BIZLife/Politika

Foto: Pixabay

Piše: N.V.