Kako je beskućnik postao kuvar sa Mišlenovom zvezdicom

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Kada se libanski kuvar Alan Geam doselio u Pariz pre dve decenije, spavao je na ulici, nije imao prebijene pare i nije govorio ni reč francuskog.

Ove nedelje je Geam, koji je karijeru započeo kao perač sudova sa adresom stanovanja u jednom pariskom parku, dobio svoju prvu Mišlenovu zvezdicu od francuske gastronomske biblije za svoj novi restoran u neposrednoj blizini Trijumfalne kapije.

„Nisam ni pomišljao da će Mišlen biti zainteresovan za nekoga poput mene, samoukog, nekoga ko je sa 19 godina spavao na ulici i ko je počeo kao perač sudova“, rekao je AFP-u.

„Mislio sam da se Mišlenov vodič bavi kuvarima u velikim i otmenim hotelima i koje su obučili veliki majstori. Ispade baš suprotno. To je divno iznenađenje“, kaže 43-godišnji Libanac rođen u Liberiji, čija je porodica jednu ratnu zonu zamenila drugom vrativši se u Bejrut.

Već tada je bilo jasno da je Geam opčinjen hranom i kuvanjem. Posle škole gledao je kuvarske emisije na televiziji umesto crtaća.

Počeo je da kuva dok je služio vojsku u Libanu, a komandant njegovog puka je bio toliko zadivljen njegovom veštinom da ga je postavio na mesto svog ličnog kuvara.

Međutim, Geam nikada nije pomišljao da bi mogao da uspe u Francuskoj, a svoju šansu je dobio tek kada je glavni kuvar restorana u kome je prao sudove hitno odvezen u bolnicu pošto je nožem posekao šaku.

„Ali ti znaš da kuvaš!“

„Tokom dana sam radio na građevini, a noću sam dostavljao pice i prao sudove. Jedne večeri kuvar se posekao i morao je da ode u bolnicu. Samo sam preuzeo njegov posao, mada to niko nije tražio od mene. Bilo je 14 stolova, a ja sam tako nahranio mušterije da su na kraju večeri bili oduševljeni.“

„Vlasnik mi je rekao: „Pa ti znaš da kuvaš!“ Odgovorio sam potvrdno.

„Kuvam da usrećim ljude“, kaže Geam. Svakako je širio sreću među kritičarima, pa je Mišlenov rival, gastronomski vodič Go-Mijo pisao hvalospeve o njegovim škampima u blitvi sa prelivom od vijetnamskog kardamona boje crne čokolade.

Aleksandar Lobrano, autor knjige „Gladan Pariza“ je bio još očaraniji, napisavši da je ovaj „blagi, oštroumni, samouki kuvar tiha nada pariske gastronomije“, kao i da je „pred njim svetla budućnost“.

Iako Geam uživa da na sto iznosi najbolje francuske proizvode, Lobrano kaže da Geamova kuhinja „ima šmek njegovog ličnog kulinarstva, poreklom iz izgubljenog sveta dečaka iz strane porodice u tropskoj Africi“.

Pačija jetra premazana narom

I uticaj njegovih libanskih korena je uvek prisutan.

Jedno od omiljenih Geamovih jela trenutno je „filet od pačije jetre (fua gra) premazan sirupom od nara poslužen sa tartom od cvekle i nara“.

„Jeo sam mnogo nara kada sam bio klinac“, kaže on. „Pravio sam sok od nara, pravio supu od njega, a obožavam da taj vrlo libanski detalj dodam u nešto tako francusko kao što je fua gra“.

Otkad je dobio Mišlinovu zvezdicu, restoran njegovog telefona nije prestao da zvoni.

Kako kaže, njegova mala, blisko povezana ekipa visoko talentovanih kuvara, čiji su CV-jevi, kako i sam priznaje, daleko impresivniji od njegovog, „stvarno oseća da se nešto epohalno dogodilo u našim životima“.

Izvor: AFP, BIZLife

Foto: Pixabay