• English
X

Afterhour, Lifestyle

Kako veštačka inteligencija utiče na uslove rada

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Bilo je puno naučno-fantastičnih priča o veštačkoj inteligenciji. Ali sada kada stvarno postaje stvarnost, kako to stvarno utiče na svet? Hajde da pogledamo trenutnu poziciju koju ima veštačka inteligencija i neke od stvari koje ona čini za savremeno društvo.

Stvaranje novih radnih mesta u tehnologiji

Prema istraživanju “Indeed research“, potražnja za radnicima sa za koje veštačka inteligencija nije nepoznanica doživela je stabilan rast tokom poslednjih nekoliko godina. Kada dodate činjenicu da trenutno postoji nedostatak radnika koji nude svoje usluge u tom polju, to samo čini  takve veštine vrednijim za one koji ih poseduju ili bi želeli da ih nauče.

Koje vrste poslova se stvaraju, konkretno? Očigledno je da su one uglavnom vezane za tehnologiju, najčešće uključuju “veštačku inteligenciju” ili “mašinsko učenje” uključuju analitičare podataka, softverske inženjere, softverske arhitekte i programere.

Nekoliko ne-tehnoloških uloga ušlo je na spisak, uključujući istraživačke naučnike i menadžere proizvoda, tako da postoje sigurne opcije za sve koji žele da uđu na teren VI.

Puno velikih kompanija kao što je Amazon vrše zapošljavanje, ali postoje i startup poslovi koji nalaze nove i kreativne načine za korištenje veštačke inteligencije.

 

Korišćenje kompjuterskog učenja kako bi se uklonio višak posla

Skoro svi su doživeli taj osećaj da nemaju dovoljno sati u toku dana da bi postigli sve što  treba. Omogućivši pametnim računarima da završe određene zadatke, radnici mogu osloboditi svoje vreme za važniji posao.

Prema izveštaju DigitalOcean, veštačka inteligencija se koristi među samo 26% programera, isti ili manji procenat je kad su u pitanju alatke za mašinsko učenje, ali 81% je zainteresovano da saznaju više o njima.

*Mašinsko učenje je vrsta veštačke inteligencije koja omogućava računarima da stalno uče i prilagođavaju se, izloženi novim podacima, bez potrebe da se svaki korak eksplicitno programira. Oni to rade otkrivanjem obrasca u podacima i promenom njihovih akcija na osnovu tih informacija.

Naravno, oni koji nemaju ulogu programera imaju koristi i ovde. Na primer, možda bi računovođe mogle da koriste mašinsko učenje kako bi popunili formulare. Ili kompanije za odeću mogu koristiti pametne algoritme za izradu preporuka za outfit. Ili su timovi za korisničke usluge mogli da ga koriste da bi odgovorili na osnovna pitanja na kartici za podršku ili u živom ćaskanju.

 

Sprečavanje povreda na radnom mestu sa automatizacijom

Prema studiji Kako potvrditi povredu, hiljade povreda i smrtnih slučajeva moglo se izbeći automatizacijom opasnih elemenata na određenim radnim mestima.

Studija je otkrila da je u svim industrijama, 5.190 ljudi umrlo od povreda na radnom mestu u 2016. godini (i još mnogo je pretrpelo teške povrede). To u proseku iznosi do 100 ljudi nedeljno.

Naročito opasne karijere uključivale su rad i konstrukciju motornih vozila. Ove karijere takođe verovatno doživljavaju automatizaciju u ne tako dalekoj budućnosti.

Dakle, koliko bi života mogla da poštedi automatizacija? Pa, uzimajući samo 14% automatizacije, do 2030. godine taj broj može biti oko 3500 godišnje.

Dakle, umesto da razmišljamo u smislu toga kako će VI da nam svima oduzme poslove, možda bi bilo tačnije razmisliti o tome koliko opasnih poslova ljudi više neće trebati da rade. Zaštita života (i oslobađanje tih radnika da se bave sigurnijom karijerom) definitivno je moćan primer za automatizaciju. Međutim, da ne bi završili u industriji koja će nestati, radite na tome da sada postanete nezamenljivi.

Smanjenje ljudske greške s pametnim algoritmima

Dok je ljudski mozak moćna stvar, niko ne donosi savršene odluke sve vreme. Iskreno je nemoguće pamtiti dovoljno podataka o prošlim situacijama, akcijama i ishodima, i proceniti verovatnoću svakog od njih, za vreme koje nam je potrebno da se odlučimo za određeni izbor. Jednostavno radimo sa ograničenim podacima, koji ometaju naše mogućnosti izbora optimalnih odluka.

Sa kompjuterima to nije slučaj. Ako veštačka inteligencija može da prikupi bazu podataka sa hiljadama ili milionima scenarija, ona može procesuirati te informacije da bi utvrdila koje odluke najverovatnije rezultiraju uspešnim ishodima.

Naravno, ovo neće funkcionisati za sve vrste odluka (barem u trenutnom stanju veštačke inteligencije), jer neke odluke zahtevaju jedinstvena ljudska razmatranja. Ali naročito u poslovnom svetu, ona svakako omogućava preduzećima da optimizuju svoje odluke što je moguće logičnije.

Ovo je samo deo potencijalnih slučajeva upotrebe koje bi VI mogla imati u budućnosti. Sad je nama da istražimo granice između ljudske produktivnosti i sposobnosti mašina, i snage i slabosti svake za završetak kritičnog rada u poslovnom okruženju, kao i o tome kako ostati konkurentna radna snaga, s obzirom na to da su mašine sve pametnije.

NAUKA: Kako internet i tehnologija utiču na naš mozak

 

Povezane vesti

Izvor: Forbes/BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: M.G.