http://gders.hit.gemius.pl/lshitredir/id=zDfqyDBAW47GCyw.l6MgaqR.TBMGA1C7Se7svUpqEfv.v7/fastid=lliwgvpcwvttbgjmsutpmsiwvfnz/stparam=tnfscqeldb/url=http://genius.natgeotv.com/rs/
X

Afterhour

Malo poznate TAJNE ŽIVOTA najvećeg GENIJA svih vremena

PinterestFacebookTwitterShare

Albert Ajnštajn jedan je od najpoznatijih naučnika na svetu. Interesovanje za njegov život i tajne njegovog uma toliko su velike da je nakon njegove smrti njegov mozak ukraden, a o detaljima njegove svakodnevice napisani su brojni tekstovi i knjige. Saznajte tajne života najvećeg genija svih vremena koje ćete uskoro moći da otkrivate i na malim ekranima.

Nazadno dete

Najveći um svetske nauke nije obećavao mnogo kada je bio dete. On veoma dugo nije govorio i izuzetno je sporo učio, a propričao je tek oko sedme godine, zbog čega su mnogi smatrali da je poput Isaka Njutna i Marije Kiri imao jedan vid autizma. Iako su njegovi roditelji strahovali da ima neki ozbiljniji poremećaj problemi su u jednom trenutku prestali.

Naplaćivao je svoj potpis

Svaki put kada bi neko velikog genija zamolio za autogram Ajnštajn mu je naplatio potpis. Sav sakupljeni novac davao je u dobrotvorne svrhe.

Krađa njegovih organa

Albert je želeo da nakon smrti bude kremiran, a njegovi ostaci prosuti. Nakon njegove smrti 1955. godine patolog Tomas Harvi uzeo je telo od njegove porodice kako bi izvršio autopsiju i tom prilikom oteo 2,7 kilograma Ajnštajnovog mozga i njegove oči, koje je držao kod kuće u tegli. On je želeo da istražuje i nađe odgovore na pitanja šta je Ajnštajna učinilo genijem. Ipak, u tome nije uspeo i dobio je otkaz. Godinama kasnije Tomas je dobio dozvolu Albertovog sina Hansa Ajnštajna da uzme delove njegovog mozga koje je poslao naučnicima širom sveta. Tada je utvrđeno da ima značajno više glijalnih ćelija mozga koje su odgovorne za sintezu informacija.

Atomska bomba

Uznemiren pred usponom Nacističke Nemačke fizičar Leo Silard 1939. godine ubedio je Ajnštajna da napiše pismo Frenklinu Ruzveltu o tome kako bi ta zemlja mogla da razvije atomsku bombu te da bi Amerika trebalo da uradi isto. Pored toga što je bio izuzetan naučnik vojska je smatrala da je Ajnštajn veliki rizik za rad na tom projektu i, na njegovu sreću i olakšanje, ga nisu pozvali za učešće. Smatrajući se odgovornim za nastanak atomske bombe poznati pacifista pada u veliku depresiju.

Poznati ženskaroš

Njegova strast prema ženama počinje da cveta nakon raskida sa prvom ljubavlju, Mari Vinteler koju napušta zbog veze sa tajanstvenom i neuhvatljivom studentkinjom fizike, Milevom Marić. Njihova burna romansa izaziva velike probleme sa profesorima, a nakon nezakonite trudnoće oboje moraju da napuste svoje snove. Ajnštajn biva prinuđen da prihvati banalan posao činovnika u patentnom zavodu. I dok se nadvijala opasnost Prvog svetskog rada, a njegov brak rušio nakon šeste ljubavnice, on započinje vezu sa svojom bliskom rođakom Elzom. Nakon rata, pošto je njegova Teorija relativiteta dokazana, Ajnštajnova slava raste. Elza zahteva da se venčaju da bi izbegli skandal, dok je on i dalje u sukobu s Milevom oko razvoda. Veoma teško podnosi svoj narušen odnos sa decom i unucima, ali i pored toga završava u zagrljaju ruske špijunke Margarite Konenkove. Ipak, ni tu nije kraj njegovih ljubavnih avantura, a ove teme toliko su intrigantne i nesvakidašnje da su poslužile kao inspiracija FOX Studiju da kreira seriju ’Genije’ koja će prvi put u ovom formatu otkriti malo poznate tajne života slavnog fizičara. Serija u Srbiju stiže premijerno na male ekrane 23. aprila u 21:55h na kanalu National Geographic.

Pao je na prijemnom

Albert Ajnštajn se veoma rano prijavio za upis na studije. Imao je 17 godina te 1895. godine kada je polagao prijemni za Svajcarsku federalnu Politehničku školu. Položio je matematiku i naučne delove ali je pao istoriju, jezike, geografiju i drugo. Godinu dana proveo je u trgovačkoj školi, a zatim je uspeo da upiše željenu školu.

Nije nosio čarape

Poznat je po svom ležernom stilu, širokoj odeći i raspuštenoj kosi ali i po tome što nikada nije nosio čarape. Kako je istakao one su ga frustrirale i svaki put kada bi ih nosio napravio bi rupu na čarapi. Čarape nije nosio čak ni prilikom svečane posete Beloj kući.

Katastrofalna memorija

Ajnštajnova zaboravnost bila je nadaleko poznata. Izuzetno retko je pamtio imena ljudi, čak i onih koje svakodnevno sreće. Nije znao ničiji broj telefona, pa ni sopstveni.

Poslednje reči

Poslednje reči najpoznatijeg fizičara svih vremena nisu ostale zabeležene jer ih je izgovorio na nemačkom, a čula ih je medicinska sestra koja je znala samo engleski.

Albert Ajnštajn ostao je upamćen kao veliki genije čija su otkrića zauvek promenila svetsku nauku ali i kao veoma specifična osoba jedinstvenog karaktera za koju su često govorili da ’živi u svom univerzumu.

Povezane vesti

Izvor: BIZLife

Piše: D.G.