MOJA ŽIVOTNA FILOZOFIJA: Lena Kovačević, džez pevačica

PinterestFacebookTwitterShare

Vi ste možda jedan od najboljih primera da ono što nam se plasira u medijima nije neminovno ono što „narod voli“. Postigli ste uspeh a ostali dosledni sebi, svojoj muzici i slici koju ste izgradili. Dakle, ima mnogo toga što „narod voli“?
Ja sam se vrlo svesno vratila iz Amsterdama, želela sam da ostanem u Beogradu, jer su tu ljudi koje volim ali sam znala da će to biti teško po moju karijeru, jer živim u zemlji u kojoj preovladava neki drugi stil. Sve što ja radim bilo je „u negaciji“: nema publike, neće biti punih sala, neće biti izdavača… meni je bilo interesantno da dokažem, pre svega sebi samoj, da ipak postoji publika za sve. I zaista, postoji publika i za džez i za rok ali je problem što ta muzika nije medijski zastupljena. Mnogo manji problem je publika  a mnogo veći nedostatak prostora za sve što spada u, pa recimo, alternativnu muziku.

Čini se da pomalo ličite na stil koji su negovale Gabi Novak, Bisera Veletanlić… Da li biste želeli da taj, tadašnji, kvalitet „modernizujete“ i približite mlađim generacijama?
To je zaista veliki kompliment jer pričamo o dve tako velike i ozbiljne pevačice. Mi imamo običaj da idealizujemo to vreme ali ni Gabi ni Bisera nisu tad bile u mnogo zavidnijoj poziciji. Ja volim taj stil, meni je to blisko… Nažalost nema više Arsena Dedića sa kojim bih mogla da sarađujem. Nema ni Darka Kraljića, koji je možda najviše moja „krvna grupa“. Da sam živela u doba kada je on uradio album „Bez nade“ za Slađanu Milošević, ja bih odmah išla i molila ga da radim sa njim. Danas takvih autora više nema ili ako ih ima oni su sasvim potisnuti i ja sam se zato „obrela“ među obradama, jer sam shvatila da ja realno tu vrstu muzike ne umem da pišem a volim da je pevam. Onda sam odlučila da radim obrade ali u maniru Gabi Novak iz tog nekog perioda.

Koliko se različite stvari koje su Vam se dešavale u životu „čuju“ kroz Vašu muzici?
Definitivno da da. Ja kad mislim o muzici ja uvek konkretno mislim o melodiji i ritmu, pre nego što mislim o tekstu. Za poslednji singl „Zauvek“ pisala sam tekst na engleskom i poslala ga Aleksandri Milutinović, koja je napisala tekst na srpskom. Tada se vidi šta je stvarno dar za tekst, na koji način je ona to pravilno razumela i prevela ga, što je užasno teško. Lepo je kada u Srbiji sretneš nekog ko na sprskom ume da „ispriča“ ono što si ti osetio.

Šta je, po Vašem mišljenju, ono najvažnije što ste poneli „iz kuće“?
Dobar izbor je bio to što nas nisu forsirali ni na šta. Ja dolazim iz polu-umetničke porodice, otac mi je dramski pisac a majka advokat ali nikom nije palo na pamet da me vodi na dramske sekcije, „Kolibri“ i slično. Mojima je, a pre svega tati, to bilo potpuno nezamislivo i ja iskreno govoreći bih decu pre vodila na sport nego na glumu. Meni se sviđa što smo i brat, koji se bavi ekonomijom i ja, imali priliku da opipamo šta je to šta se nama sviđa i da to „guramo do kraja ali uz podršku roditelja.

A šta je to što čemu biste voleli da naučite svoju decu?
Volela bih da budu dobro vaspitani, mada živimo u svetu koji nije sav dobro vaspitan. Volela bih da poznaju red, da budu dobri, pogotovo što podižem dva dečaka pa je tu ona bojazan da oni moraju da “budu kao vojska” da bi bili dobri. Želela bih da steknu neke osnovne norme ponašanja a opet da budu slobodni i svoji, vedrog duha. Da budu ambiciozni, čime god se bavili i da pronađu neku strast u životu koja će da ih ispunjava.

Kome ste u životu najzahvalniji?
Bogu. Religiozna sam zaista, mada je to danas vrlo zloupotrebljen termin ali otkad sam bila dete sam svesna nekog svog duhovnog života koji volim i koji mi je primaran. Iz njega sve drugo proističe. Onda naravno roditeljima a imala sam i tu  sreću da sretnem čoveka koga volim i sa kojim se razumem.

Da ste antički filozof, po kojoj izreci bi Vas mladi naraštaji pamtili?
„Do bilo čega vrednog se dolazi uz pomoć ljubavi. Ljubav je sila nad silama“, Platon

Izvor: BIZLife magazin