Muškarcima u industriji zabave prašta se sve: Kako je Kejsi Aflek dobio Oskara

kejsi-aflek-ytb
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Youtube/Printscreen

„Time što beskrajno opraštamo nasilnim muškarcima, ženama šaljemo poruku da je nasilje koje su preživele manje važno od prava nekog momka da stigne tamo gde je naumio.“

Mediji i dalje pišu o tome kako je Kejsi Aflek (Casey Affleck) dobio Oskara za glavnu mušku ulogu, uprkos tome što je od strane nekoliko koleginica optužen da ih je zlostavljao.
Evo šta Sedi Dojl (Sady Doyle), autorka sa sajta „Elle“ ima da kaže o tome.

Prenosimo vam delove njenog teksta:

„Belci u zabavnoj industriji mogu da se izvuku sa bilo čim. Izgleda da je to poruka nekih skorašnjih događaja. Reality TV zvezda Donald Tramp snimljen je kako seksualno napada koleginicu, a onda ga Amerika bira za predsednika nekoliko nedelja kasnije. Skoro je objavljena vest da su Bernardo Bertoluči i Marlon Brando napali glumicu Mariju Šnajder na filmu da bi napravili „autentičnu“ scenu silovanja u filmu „Last Tango in Paris“, o čemu je glumica i pričala godinama. Nakon što je snimljen kako je pretio svojoj bivšoj ženi da će je ubiti i silovati, Mel Gibson je sedeo u prvom redu na dodeli Oskara. I Kejsi Aflek je dobio nagradu Oskar za najbolju mušku ulogu.

Za one koji ne znaju, Aflek je optužen za seksualno uznemiravanje i napad na koleginice na snimanju filma „I’m Still Here“, 2010. godine. Ove optužbe navodno uključuju mnogo toga – od toga da je nazivao žene „kravama“, do insistiranja da jedna od zaposlenih, Amanda Vajt, deli njegovu hotelsku sobu, a kada je odbila, slao joj je nasilne poruke. Druga žena, Magdalena Gorka, kaže da se probudila u privatnoj hotelskoj sobi da bi zatekla Afleka „sklupčanog pored nje u krevetu, u majici i donjem vešu.“ Nakon što ga je izbacila iz sobe, on je navodno okupio sve članove tima da je uznemiravaju i maltretiraju, sve dok nije napustila projekat.

Poznato je da nagrada Oskar donosi neprocenjivu vrednost i podsticaj karijeri; Aflek će dobiti još više uloga, bolje ponude i veću prepoznatljivost. Kako postaje sve uspešniji, postajaće nedodirljiv, što znači da će se glas žena koje su žrtve, sve manje i manje čuti. Ne odnosi se samo na konkretne spomenute žene, već na sve žene koje su bile žrtve moćnih muškaraca.

Ne zaboravimo ni reditelja Romana Polanskog, koji je i sam priznao da je silovao 13-godišnju devojčicu, a u zloglasnom intervjuu nazvao ju je svojom „žrtvom“. Izgleda da niko ko je član žirija nije smatrao da je to problem, jer su mu 2003. godine dodelili nagradu „Oskar“ za najboljeg reditelja za film „The Pianist“. Salom su se prolomile ovacije oduševljenja.

Polanski nije izuzetak. Kada je Kejt Blančet 2014. godine dobila Oskara za najbolju glumu u filmu „Blue Jasmine“, naglasila je da je to pobeda za žene i pohvalila scenario za ovaj film, što je delo Vudija Alena. Nakon toga starija ćerka, Dilan Farou, objavila je otvoreno pismo u „The New York Timesu“, ponavljajući svoju tvrdnju iz 1992. godine da ju je Alen silovao kada je imala 7 godina. Farou je posebno navela činjenicu da je izvor njene traume bilo to što su „glumci pohvalili Alena na dodeli nagrade“.

Izgleda da belci koji su maltretirali žene (gde je „maltretiranje“ samo eufemizam), nikada neće biti izbačeni iz trke za nagradu Oskar, mada se stalno insistira na odvajanju „umetnosti od umetnika“.

To što će veliki „umetnici“ biti u blizini koleginica, samo će smanjiti broj umetnica, jer će se stvoriti radno okruženje u kom se žene primarno cene na osnovu sposobnosti da se prilagode i uklope u društvo seksističkih muškaraca, a ne zbog svojih stvarnih talenata. Što nije samo slučaj i filmskoj industriji, već i u svakoj drugoj.

Problem što su Aflek, Gibson, Polanski i Alen dobili nagrade nije samo u tome da to nije fer. Radi se o tome da je neko drugi mogao da dobije te nagrade. Neko drugi je mogao da drži Oskara za „najboljeg reditelja“, što je do sada uradila samo jedna žena. Time što beskrajno opraštamo i cenimo agresivne muškarce, poručujemo ženama da je njihova patnja manje važna nego pravo nekog čoveka da dostigne svoje ciljeve. Gubimo priče tih žena, i njihovu umetnost, zato što im poručujemo da se njihov glas ne računa.“

Izvor: BIZLife

Foto: Youtube/Printscreen

Piše: N.V.