X

Afterhour

Naučnici: Emocionalna inteligencija može biti POGUBNA, a evo i zašto

mozak, emocije, mašina_pixabay
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Uviđanje da je prijatelj ili kolega tužan, besan ili iznenađen je ključ slaganja sa drugima. Ali, nova studija pokazuje da emocionalniji ljudi trpe i više stresa.  Ova studija, tako, stavlja na test dominantno mišljenje da je emocionalna inteligencija dobra za onoga ko je poseduje.

U studiji objavljenoj prošle godine u septembarskom broju „Emoušna“ (Emotion), psihološkinje Mijram Behtodlt i Vanesa Šnajeder su pitale 166 studenata muškog pola seriju pitanja kako bi izmerili njihovu „emocionalnu pamet“. Na primer, studentima su pokazali fotografije ljudskih lica i pitali ih da li oni (i koliko) izražavaju osećanja kao što su sreća i gađenje.  Studenti su morali da idu na razgovor za posao ispred žirija koji su imali krute izraze lica. Naučnici su potom merili koncentraciju hormona stresa (kortizola) u pljuvačci studenata pre i nakon razgovora.

Povezane vesti

Studentima koji su ocenjeni kao emocionalno inteligentni, nivo stresa se povećao tokom eksperimenta i trebalo im je duže da se vrate u normalu. Rezultati ukazuju da neki ljudi mogu biti suviše emocionalno mudri za njihovo dobro. „Nekada možeš biti suviše dobar u nečemu, da izazoveš štetu po svoj organizam“, ističe Hilari Elfenbajn, profesorka na Univerzitetu u Vašingtonu.

Još jedna studija otkriva tamne strane emocionalne inteligencije. Studija objavljena 2002. godine u časopisu „Personality and Individual Differences“ ukazuje da emotivno perceptivni ljudi mogu biti veoma podložni depresiji i osećanju beznađa. Dalje, nekoliko studija, ukazuju da se emocionalna inteligencija može iskoristiti pri manipulisanju drugih ljudi.

Potrebno je uraditi više istraživanja da bi se utvrdilo na koji tačno način odnos između emocionalne inteligencije i stresa utiču na život i zdravlje ljudi različite dobi i nivoa obrazovanja. Pa ipak, emocionalna inteligencija je odlična veština, sve dok znate kako sa njom da se odnosite. Na primer, neki osetljivi pojedinci mogu preuzeti odgovornost za nečiju tugu ili bes, što podiže njihov nivo stresa.

Izvor: BIZLife, scientificamerican.com

Foto: Pixabay

Piše: A. M.

Komentari 1

  1. Milos Bogdanovic

    Jedno je emotivna inteligencija, a drugo je emotivna zrelost. Emotivna inteligencija u ogromnoj meri zavisi od nivoa ženskih hormona, a emotivna zrelost stoji do nas samih, do naše volje kojom mi određujemo funkciju naše emotivnosti. Svaka sposobnost koja postane izvor satisfakcije, predstavlja vidi fiksacije i zaostajanja u razvoju ličnosti i formiranju njene nezrelosti. A sama novonastala potreba za opijanjem emocijama nas čini ranjivim i depresivnim, jer zbog krive funkcije naših emocija, mi ne možemo da podnesemo emocije koje su adekvatne životnoj realnosti ukoliko su one neprijatne. Osujećenje naše sebične potrebe za osećanjima jeste koren depresije savremenog čoveka. Dakle, da rezimiramo, nije dovoljno imati sposobnosti, već treba sazreti kao ličnost u njihovoj pravilnoj upotrebi, gde sazrevanje ličnosti predstavlja davanje ispravnog smisla sopstvenim sposobnostima, smisla da se tim sposobnostima služi drugima, a ne da se zloupotrebljavaju radi satisfakcije.