Naučnici su se pitali da li razlika između bogatih i siromašnih postoji. I onda su sproveli test…

leonardo dikaprio_youtubeprintscreen
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Psiholozi su dugo znali da bogataši često nisu uzorni građani. Češće izbegavaju poreze i manje novca doniraju u dobrotvorne svrhe.

Ovako loša reputacija, bila zaslužena ili ne, nije skorašnja pojava. Čak nam i Biblija govori da: „Lakše je kamili da prođe kroz uši šivaće igle nego bogatašu da uđe u Božje kraljevstvo“.

Ali, da li su bogataši zaista drugačiji od svih nas?

Osvrt na pobude

Pre nego što pređemo na stvar, važno je da pogledamo izvan sebičnih ponašanja koje smo već naveli i da razmotrimo različite pobude i mogućosti koje imaju bogati ljudi i koje ih mogu dovesti do toga da prave tako nemoralne izbore.

Na primer, upravo zato što bogati ljudi imaju i veći porez oni ga i kriju – svaki dinar koji sakriju više čini njima nego što će učiniti siromašnoj osobi.

Slično, iako i siromašni i bogati dobijaju istu kaznu za kršenje saobraćajnih propisa, kazna koja bi bila finansijski užasna za siromašnu osobu, za bogatu je ništa. I dok  bogati manje daju u dobrotvorne svrhe na godišnjem nivou, oni češće daju veće donacije pri zalasku života.

Dakle, iako su bogataši često sebičniji od nas prosečnih građana, njihovo ponašanje bi moglo biti plod razlilčitih okolnosti, nego različitih moralnih normi.

Koverte sa novcem

Kako bi proverili da li je sve ovo tačno, grupa istraživača je „pogrešno poslala“ providne koverte sa novcem na preko 400 bogatih i siromašnih domaćinstava u Holandiji. Vraćanje koverata je skupo (najviše kada je pitanje vreme) ali ide u prilog ljudima koji su zapravo poslate. Dakle, vraćanje koverti bi bio altruistički čin.

Sve koverte su sadržavale po pet ili 20 dolara i poruku dede unuku koji je objašnjavao razlog poklona.  Novac je poslat na dva načina: u novčanicama, gde je svako mogao da vidi šta je u koverti, ili transferom kreditne kartice. Drugim rečima, gotovina je služila kao mamac, dok transfer u banci nije imao nikakav značaj za pojedinca.

Ovako izveden eksperiment je imao dve pogodnosti. Prvo, učesnici nisu znali da učestvuju u eksperimentu i zbog toga su njihovi postupci bili autentični.

Drugo, nisu postojale „selektivne predrasude“ u podacima ispitivača koje bi poremetile rezultate jer se bogati ljudi rađe ne upuštaju u eksperimente. U ovom eksperimentu, svako bogato ili siromašno domaćinstvo je nasumično izabrano.

Sveukupni rezultati su pokazali da su bogati vratili oko 80 odsto koverti, bez obzira na to da li su one sadržale gotovinu ili poklon bon. Kada je korišćena gotovina, bogati su vratili neznatno manje. Dakle, bogataši su bili osetljiviji na „gotovinsku udicu“ ali ne značajno.

Siromašni su, sa druge strane, ređe vraćali koverte i bili su ranjiviji na mamac u koverti. Zadržali su oko polovine bezgotovinskih koverata i tri četvrtine koverata sa gotovinom.

Šta sve ovo znači?

Jedna od najočiglednijih razlika u motivima između bogatih i siromašnih je to što drugi imaju veću potrebu za novcem. Zbog toga je lakše objasniti zašto će siromašna osoba pre zadržati novac.

Ali šta je sa kovertama sa poklon karticama? Ništa se ne bi dobilo od njih, i zašto se više od pola primalaca odlučilo da je ne vrate?

Ako pogledamo bliže uočićemo šablon: siromašni su najčešće vraćali bezgotovinske koverte one nedelje kada su dobijali platu ili socijalnu pomoć. Ali onda su vraćali sve manje i manje dok, one nedelje dok nije stigla novčana pomoć, nijedna koverta nije vraćena.

Jedan zaključak bi bio da stres zbog novca koji postoji kod siromašnih ljudi utiče na njihov kognitivni proces, na način na koji oni postavljaju prioritete i kako njihov život postaje haotičan.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: A. M.

Komentari 1

  1. Vasilije

    „Kamila kroz iglene uši“, ne misli se na kamilu – životinju, već na kamilu – debeli brodski kanap.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.