Nedodeljene medalje

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Piše: Nada Veljković

Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena. Tim ženama posvećujem ovaj tekst.

Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, Kazuo Išiguro, u jednom ranijem tekstu za „The Guardian“ objasnio je kako nikada ne bi mogao da napiše knjigu „Ostaci dana“ (koja je ovenčana Bukerovom nagradom) da nije bilo njegove žene Lorne.

„Ne bih radio ništa osim pisanja od 9 ujutru do pola 11 uveče, od ponedeljka do subote. Imao bih sat vremena slobodno za ručak, i dva za večeru. Ne bih pogledao, a kamoli odgovorio, ni na jedan mejl, a u mojoj blizini ne bi bilo telefona. Niko nam ne bi dolazio u kuću. Lorna bi, uprkos svom gustom rasporedu, tokom tog perioda završavala i moj deo koji se tiče kućnih poslova i kuvanja.“

Cilj je bio jasan. Išiguro je izolacijom postizao da fiktivan svet, svet koji je maštao i „pravio“, bude stvarniji od onog koji se zaista dešavao – njegovog, ličnog života.

Ovo me je podsetilo na govor Rajana Goslinga, ranije ove godine. Naime, glumac je, nakon osvajanja nagrade Zlatni globus za ulogu u filmu „La La Land“, zasluge za uspeh pripisao svojoj supruzi. Ona je, kako je rekao, odgajala jednu ćerku, nosila njihovo drugo dete, i pomagala bratu da se izbori sa rakom. A za sve to vreme on je „plesao, svirao klavir, i pevao“ – „Da ona nije preuzela na sebe sve to kako bih ja ovo doživeo, danas bi tu stajao neko drugi. Draga, hvala ti,“ završio je govor Gosling. Ubrzo, kako to obično biva, krenula je lavina komentara – i pozitivnih i negativnih. Dok su se jedni topili što se pokazao kao pravi džentlmen i „faca“, drugi su prekorevali ne samo njega, već i čitavo društvo koje je pogrešno postavljeno – Muškarac radi i postiže uspeh, a žena sedi kod kuće i brine se o deci. Podsetimo, Goslingova žena takođe je glumica.

Nisu samo glumci i pisci ti koji se oslanjaju na žene. Pomislite samo na sve te direktore, preduzetnike, ukratko – „uspešne“ muškarce. Svi im se dive, svi ih tapšu po leđima… A sad pomislite na njihovu decu, na njihove žene, na njihovu kuću, na sve ono što se ne tiče posla. Ko brine o tome? Kome to nije dodeljena medalja za naj-nešto? Njihovim ženama, njihovim partnerkama, koje brišu slinavu decu, sređuju kuću, i pored svega toga, rade. Koje će svoje obaveze otkazati jer je njegova karijera u pitanju.

Uvek sam sa ponosom pričala o svom ocu, kako je bio svestran, jer je pored toga što je bio direktor, imao toliko hobija. Svakom je bio posvećen, i u svakom uspešan. Visila je medalja na zidu za stoni-tenis, hvalili su ga kao posvećenog pčelara, vrsnog lovca, bavio se voćarstvom, sam je naučio nemački jezik i prevodio stručne knjige, razvijao fotografije… Ipak, tek sam skoro shvatila da ništa od toga ne bi mogao da moja majka nije odgajala troje dece i kompletno se brinula o domaćinstvu, i radila kao profesorka u školi.

Naravno, ima i muškaraca koji ostaju kod kuće jer žena gradi karijeru. Ali, budimo iskreni, koliko njih znate? Naše društvo ne odobrava takvu postavku uloga.

Zato želim da posvetim ovaj tekst svim osobama, a najčešće su to žene, dakle, svim ženama koje se brinu o muževima isto koliko i o deci, svim ženama koje su uzmakle korak nazad, da bi njihovi muževi išli krupnim koracima napred. Posvećujem tekst jer neću nikada imati toliko velikih medalja koje bih im dala i svakoj ponaosob rekla – Svaka ti čast. Uradila si mnogo i hvala na tome.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay