Negativne emocije su KLJUČ DOBROG ZDRAVLJA

devojka, suze, plakanje_pixabay
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Psihološkinja Tori Rodrigez, u članku za portal Scientific American govori o važnosti prihvatanja negativnih emocija.

„Klijent seda pored mene, tražeći pomoć pri rešavanju svojih problema u vezi. Kao psihoterapeut nastojim da budem topla, neosuđujuća i ohrabrujuća osoba. Osećam uznemirenost kada, u sred opisivanja svojih bolnih iskustava kaže: „Izvinite što sam toliko negativan“.

Ključni cilj terapije je učenje da se prizna i ispolji čitava paleta emocija, a ovde se klijent izvinjavao jer je upravo to  i radio. U mom psihoterapeutskom radu, mnogi od mojih klijenata se bore sa jakim i uznemirujućim emocijama kao što su ekstremni  bes ili posedovanje suicidalnih misli. Prethodnih godina sam primetila povećanje broja lljudi koji osećaju krivicu ili se stide onoga što osećaju, a što doživljavaju kao negativno. Takve reakcije bez sumnje potiču iz težnje našeg društva ka pozitivnom mišljenju. Iako pozitivne emocije treba gajiti problemi nastaju kada ljudi počnu da veruju da moraju da budu „energični“ svaki dan.“

Zapravo, bes i tuga su važan deo života i nova istraživanja pokazuju da je posedovanje i prihvatanje ovakvih emocija ključno za naše psihičko zdravlje. Pokušavanje suzbijanja misli nam se može vratiti i čak i poništiti naš osećaj zadovoljstva. „Prihvatanje kompleksnosti života može biti posebno plodno za psihičko zdravlje“ kaže psiholog Džonatan M. Adler.

Značajan bol

Pozitivne misli i emocije mogu, naravno, poboljšati mentalno zdravlje. Adler i Hal E. Heršfild, profesor marketinga na Univerzitetu u Njujorku, su istraživali vezu između mešovitih emocionalnih iskustava i psihičkog zdravlja u grupi ljudi koji su prolazili 12 sesija psihoterapije. Pre svake sesije, učesnici su ispunili upit koji je procenjivao njihovo psihičko stanje. Oni su takođe napisali narative koji su opisivali događaje u njihovom životu dok su bili na psihoterapiji, a koji su zapravo govorili o emocionalnom zadovoljstvu. Kao što su Adler i Heršfild izjavili 2012. godine, istovremeno osećanje razdraganosti i utučenosti – na primer: „Osećam se povremeno tužno zbog svega što sam prošao, ali sam takođe i srećan jer rešavam svoje probleme“ – je predhodilo poboljšanjima u mentalnom zdravlju, čak i kada su „pomešana“ osećanja bila sa vremena na vreme neprijatna.

Negativne emocije pomažu pri našem opstanku. Loša osećanja mogu biti ključni signali da zdravstveni problemi, veze ili drugi važni odnosi treba da zauzmu prioritet. Suštinska važnost negativnih misli i emocija može pomoći pri objašnjavanju toga zašto je toliko teško potisnuti ih.

Čak iako uspešno izbegavate da razmišljate o neprijatnoj temi, vaša podsvest i dalje može raditi na njoj. U studiji izvedenoj 2011. godine ispitanicima je rečeno da potiskuju neprijatnu misao pre spavanja, a oni koji su to praktikovali su više sanjali o tome.

Potiskivanje misli i osećanja može biti veoma štetno, a to studije i pokazuju. U jednom ispitivanju je meren srčani ritam ljudi koji su se podvrgavali lečenju od zavisnosti od alkohola, tokom izlaganja znacima koji su upućivali na alkohol. Ispitanicima je takođe merena tendencija suzbijanja misli. Ovo istraživanje je pokazalo da su oni koji su češće potiskivali svoje misli imali jače stresne reakcije od onih koji su to ređe radili.

Prihvatanje bola

Umesto povlačenja od negativnih emocija, prihvatite ih. Priznajte kako se osećate i nemojte žuriti da promenite odmah vaše emocionalno stanje. Razne vežbe poput vežbi disanja, joge i meditacije se uvek lako mogu naći na internetu.

Izvor: BIZLife, scientificamerican.com

Foto: Pixabay

Piše: A. M.