Ovako je izgledao 51.Bitef

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Bitef/Jelena Janković

U Glavnom programu 51. Bitefa, koji je ove godine bio svojevrsni pozorišni maraton, prikazano je sedam predstava, u ukupnom trajanju od 40 sati. U okviru Prologa, publika je videla legendarno ostvarenje britanske trupe Forsd Enterteinment Quizoola! u trajanju od šest sati, koje je otvorilo glavnu umetničku temu 51. Bitefa: dugo trajanje predstava. Već je na ovom izvođenju uspostavljen, bez ikakvih poteškoća, princip koji ovakve predstave iniciraju: izlasci i ulasci gledalaca tokom izvođenja. Imajući u vidu da se Quizoola! igra za sedamdeset ljudi, nju je, na ovaj način, videlo mnogo više gledalaca, što je doprinelo i „demokratizaciji“ festivala.

Najveću pažnju izazvalo je izvođenje dela Jan Fabra,  Olimp: u slavu kulta tragedije – predstava od 24 sata, za koje su neki svetski kritičari još ranije izjavili da je prevratnički, kamen međaš u istoriji savremenog pozorišta. Gledaoci trećeg programa Radio televizije Srbije imali su priliku da, bez prekida, u direktnom prenosu prate predstavu čije je gostovanje izazvalo polemike u kulturnoj i široj javnosti, ali i u inostranstvu. U sali Sava Centra je, uprkos činjenici da je bilo predviđeno mesta za 1300 gledalaca, prema nekim procenama na kraju bilo više od 2000 ljudi. Televizijski prenos je pratilo 220.000 gledalaca, čime je treći program RTS-a napravio pravi podvig, oborio sve dosadašnje rekorde i višestruko povećao svoju gledanost. O ovoj predstavi su govorili mnogi, „kritike“ na društvenim mrežama su se, pre svega, odnosile na prikaze golih tela, a posebno je zanimljivo da se tim reakcijama usprotivio i predstavnik Srpske pravoslavne crkve. Đakon Nenad Ilić je, između ostalog, napisao: „Snimak ove izuzetne predstave trebalo bi prikazivati, ako ne u bogoslovijama, a ono sigurno na Bogoslovskim fakultetima“. Umetnički i društveni značaj gostovanja ove predstave, kao i njenog televizijskog prenosa, prepoznala je i domaća profesionalna kritika, te tako, a pod naslovom „Pozorište je ponovo veoma važno“, nedeljnik Vreme piše: „Ako je suditi po prvoj polovini festivala, čini se da se u Beogradu događa sjajan i beskompromisan upliv kulture koja menja svakidašnji život.“

Ugledni britanski kritčar Majkl Koveni opširno je pisao u londonskom Gardijanu o beogradskom izvođenju Olimpa prvog živog umetnika koji je izlagao u pariskom muzeju Luvr: „Ritual se pretovrio u žurku: ne u jednu od onih lažnih stajaćih ovacija na kompilacijskim mjuziklima na Vest Endu, već u istinski i izvorni oblik zajedništva.“ Čak je i tabloid Dejli mejl, pod naslovom „I još kažu da je pozorište dosadno!“, pisao o beogradskom Olimpu i njegovom TV prenosu, ističući da je Bitef „slavan po svojim eksperimentalnim predstavama“. Sam Fabr se više puta zahvalio Bitefu, ali i RTS-u, naglašavajući vrhunsku profesionalnost našeg javnog servisa.

Iako je Olimp, iz razumljivih razloga, imao najviše pažnje publike i medija, ona nije izostala ni kada su ostale predstave 51. Bitefa u pitanju. Sve su bile popunjene do poslednjeg mesta, a u tekstu u nedeljniku NIN, pod znakovitim naslovom „Dirnuti do ustreptalosti“ stoji: „Festival nam je pružio mogućnost da gledamo šest više nego interesantnih predstava, koje ne bi trebalo da ostanu u senci famoznog Olimpa“. Među njima su bile i dve predstave Jereneja Lorencija priznatog slovenačkog reditelja, Biblija, prvi pokušaj Carstvo nebesko, a koji će u decembru primiti prestižnu pozorišnu nagradu „Premio Europa: Pozorišna realnost“. Carstvo nebesko zasnovano je na srpskoj srednjevekovnoj epici, rađeno u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda i Bitef teatra i ostaće na repertoaru ovih pozorišta i po završetku festivala, čime Bitef ostvaruje jednu od svojih misija: prisustvo u srpskom pozorištu tokom cele godine.

Ersan Mondtag, mladi nemački reditelj u usponu, gostovao je na festivalu sa dve predstave, Sneg Talijateatra iz Hamburga i Istrebljenje, Koncertteatra iz Berna. Hrabrom odlukom da predstavi rad mladog umetnika koji jeste poznat u nemačkom govornom području (dve njegove predstave su već učestvovale na vodećem nacionalnom pozorišnom festivalu u Berlinu), ali ne i izvan njega, Bitef se ponovo strateški pozicionirao kao festival koji otkriva i promoviše nova imena, i to ne samo iz zemlje i regiona, već i iz vodećih svetskih pozorišnih kultura kao što je Nemačka. U intervjuima koje je dao, Mondtag je iskazao svoje zadovoljstvo što se nalazi u Beogradu i na Bitefu, te naglasio da mu je „izuzetna čast što je pozvan da učestvuje na festivalu koji potvrđuje da je jezik tela i jezik teatra univerzalni jezik“ (Blic).

Doprinos dijalogu između kultura dala je i predstava (Sa)slušanje iranskog reditelja Amir Reze Kuhestanija. Ona je naišla na, kao i predstava Olimp, nepodeljenu podršku stručne javnosti i publike, o čemu svedoči podatak da je osvojila drugo mesto po glasovima gledalaca i specijalnu nagradu žirija „Jovan Ćirilov“.

Gran pri „Mira Trailović“, nagrada publike, kao i Politikina nagrada za najbolju režiju pripale su Olimpu, odnosno Jan Fabru.

Pored glavnog programa, publika je mogla da prati i zanimljive i značajne prateće programe Bitefa, među kojima se izdvaja Polifonija, Bitef biblioteka, Međunarodna tribina o dugim predstavama i šoukejs subotičkih pozorišta na mađarskom jeziku, čime je Bitef doprineo i decentralizaciji kulture, kao i multikulturalnom dijalogu.

Tokom festivala Beograd je posetilo više stotina stranih izvođača, novinara, kritičara i ljubitelja pozorišta, čime je Bitef i formalno potvrdio status jednog od najznačajnijih svetskih pozorišnih festivala. U lokalnim okvirima, Bitef je izazvao mnogo više pažnje nego ranijih godina. U domaćim medijima, preovladavaju mišljenja da se radi o najboljem izdanju festivala u poslednjoj dekadi: „Bitef je posle mnogo vremena zablistao na pozorišnoj mapi i istinski nas podsetio na ono već zaboravljeno – Beograd je svet“ (Večernje novosti), „Možda i najbolji Bitef u poslednjih deset godina“ (Blic), „Ovogodišnje epsko putovanje potvrdilo je koliko je Bitef zaslužan za promociju Beograda kao važnog centra pozorišne umetnosti“ (RTS).

Izvor: BIZLife/Bitef

Foto: Bitef/Jelena Janković