Poučna priča Tomasa Bernharda: O majmunima i ljudima

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Thomas.Bernhard.jpg

Tomas Bernhard jedan je od najznačajnijih, a po nekima i jedan od najgenijalnijih, austrijskih pisaca druge polovine XX veka. Živeo je od 1931. do 1989. godine. Skoro sva njegova dela prožima neizlečiva mržnja i prezir prema malograđanštini. Njegov stil pisanja je hipnotički, pun ponavljanja i dugih rečenica u službi da se bolje dočara ono što tišti i pritiska.

Iz zbirke njegovih priča “Ludilo” (u izdanju Prosvete Beograd, 1997), izdvajamo jednu pod nazivom “Obrnuto”:

“Iako sam zoološke vrtove oduvek mrzeo, a ljude koji takve vrtove posećuju smatrao veoma sumnjivim, jednom sam tako morao da izađem do Šenbruna po želji mog pratioca, nekog profesora teologije i da zastanemo pred kavezom s majmunima, koje je moj pratilac hranio nekakvom hranom koju je za tu priliku bio poneo. Taman je profesor teologije, moj nekadašnji kolega sa studija koji me je pozvao da sa njim posetim Šenbrun, podelio majmunima svu hranu ponetu za tu priliku, kada su iznenada majmuni počeli da sakupljaju hranu razbacanu po podu i da je kroz rešetke nude nama.

Profesora teologije i mene toliko je uplašilo takvo iznenadno ponašanje majmuna da smo se istog trenutka okrenuli i smesta kroz najbliži izlaz napustili Šenbrun.”

Izvor: BIZLife

Foto: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Thomas.Bernhard.jpg