„Psychology Today“ objasnio jedan od najmasovnijih fenomena modernog doba

krofna, žena_pixabay
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Sajt Psiholodži tudej (psychologytoday.com) želeo je da osvetli jedan od najmasovnijih fenomena modernog doba – ideal savršenog  ženskog tela, kako i zašto se menjao kroz vreme. Pa, pročitajte, da li vam njihovo objašnjenje „pije vodu“.

U primitivnim društvima, deblje žene se smatraju plodnijima i seksualno privlačnijima dok u razvijenim zemljama, žene žele da budu što mršavije. Zašto je to tako?

Kulturalni deterministi vole da krive „standard mršavica“ da je sam po sebi nerealan u svetu u kojem je svako sklon debljanju usled smanjene fizičke aktivnosti i sve veće dostupnosti visokokalorične hrane. Ipak, to je kao da krivimo termometar za hladnu vodu.

Društvenjaci često pretpostavljaju da su promene u izgledu idealnog ženskog tela vođene mentalitetom „slepog tora“. Ipak, decenijama znamo da  količina mršavosti ili oblina koje žena želi da poseduje je pod uticajem smene ekonomskih ciklusa, a posebno je važna proporcija žena koje dobijaju visoko obrazovanje i imaju dobre poslovne pozicije. Mršavije telo doprinosi izgledu profesionalne kompetencije.

Zašto se ideal ženskog tela menja?dijeta-pixabay.jpg

Kada su žene zainteresovane za brak, one naglašavaju telesne osobine koje su privlačne muškarcima. Odatle i ideal ženskog tela čije su predstavnice bile Merlin Monro i Džejn Rasel, pedesetih godina prošlog veka kada su stope brakova i plodnosti bile neočekivano visoke.

Ovo sve je u kontrastu sa mršavijim idealom tela koji je bio popularan tokom dvadesetih godina. Tokom ovog perioda više žana je dobilo visoko obrazovanje i započelo sopstvenu karijeru. Žene su tada češće išle na dijete i vežbale kako bi sačuvale vitku liniju, a primećen je i porast poremećaja u ishrani.

Emitovanje jake seksualne privlačnosti podriva doživljaj profesionalne kompetencije. Ili je, u najmanju ruku, sve ovo bilo tačnije u prošlosti kada je poslovna sfera više pripadala muškom rodu. Iz tog razloga, u vremenima kada je veliki broj žena ušlo u poslovnu sferu i sferu viskog obrazovanja mršavije žene su bile privlačnije.

Ovo je posebno tačno ako pogledamo koliku su popularnost imali mršavi modeli poput Tvigi u ranim šezdesetim godinama. Potraga za ekstremnom mršavošću doprinosi stvaranju poremećaja u ishrani. Ovaj problem je možda preuveličan u modernom društvu gde je neverovatno lako dobiti na težinu zahvaljujući smanjivanju fizičke aktivnosti i povećanog unosa proizvoda koji obećavaju „vraćanje energije“ kao što su brza hrana, tako da prosečna težina ljudi raste iz jedne dekade u drugu.

Nesklad između telesnog ideala i težine koju posedujemo stvara osećaj nezadovoljstva i otvara prostor za ogromno tržište proizvoda za mršavljenje i plastične hirurgije.

 

Izvor: BIZLife, psychologytoday.com

Foto: Pixabay

Piše: A. M.