Savršene nesavršenosti i kako nas one čine atraktivnijim

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nada Veljković

Isflekali ste se kafom baš onda kada ste hteli da zablistate i pokažete da ste savršeni. Pomislili ste – Iz ovoga ne može ništa dobro da ispadne! Ipak, možda i može…

Nedavno sam naletela na video u kome jedan od naših najtraženijih fotografa, sa stalnom adresom u Njujorku, koji sarađuje i druži se sa Kejt Mos i drugim svetskim facama iz modnog sveta, govori šta neku ženu čini lepom. Rekao je da su sve te nesavršenosti koje neka žena ima u stvari začin života, i da je to čini autentičnom, nezaboravnom i lepom. Nešto neponovljivo, nešto što samo ona ima. “Kada se nasmeje, da se ne nasmeje kao i sve ostale žene. Privlači me kada je to iskreno, kada taj osmeh nikada do sada nisam video, a ne kao da je iz nekog časopisa.” To isto važi i za muškarce.

To su oni malo krivi zubi, ili razmak između zuba, veliki osmeh, mala ili velika stopala, ovakva ili onakva kosa, malo krivi ili širi nos, duži ili kraći vrat, ili mali nabor između nosa i čela koji je možda samo meni simpatičan. Nešto za šta mislimo da samo ta osoba ima. I baš zbog te osobe, koja nam je draga, koju volimo, te nesavršenosti postaju nam još draže.

U korist tih malih mana idu i mnoga psihološka istraživanja koja kažu da nas nesavršenosti čine atraktivnijim. Socijalni psiholozi taj fenomen zovu “Pratfall efekat” – a to su sve one situacije kada veoma kompetentne osobe naprave grešku ili omašku, pa ih drugi vide kao atraktivnije, prizemnije i humanije.

Neke od slavnih ličnosti namerno prave greške kako bi se približili publici i fanovima. I ne samo one, psiholozi savetuju da bi i mi trebalo da pravimo greške kada želimo nekome da budemo simpatični.

Da ovo ima smisla potvrdili su i gafovi glumice Dženifer Lorens. Ona je širom sveta poznata po lepoti i talentu, ali i po nekoliko saplitanja i padova na crvenom tepihu. Često u intervjuima, bez mnogo uzdržanosti i premišljanja kao što to čine druge zvezde, govori otvoreno o svemu i svačemu, uključujući i svoje blamove. I baš zbog tih gafova postala je prava miljenica publike i medija, i praštaju joj se neke stvari koje su u svetu slavnih nedopustive. Isto važi i za princezu Dajanu, koja je pokazivala širok spektar iskrenih emocija i reakcija, koje su kraljevskoj porodici bile nezamislive.

U japanskoj kulturi, “wabi-sabi” predstavlja estetiku i način razmišljanja koji se divi i promoviše nesavršenosti na nekoj osobi ili na nekom umetničkom delu. Reči “wabi” i “sabi” teško je prevesti na srpski jezik. “Wabi” označava neku vrstu anomalije, odnosno svega što odstupa od nečeg što smatramo “normalnim”, i što daje jedinstvenost nečemu ili nekome. “Sabi” se može posmatrati kao lepota neke osobe koja je ukrašena jedinstvenom patinom koja dolazi iz životnog iskustva, i sazreva s godinama, poput kvalitetnog vina.

Koreni wabi-sabija mogu se pratiti još u drevnim budističkim učenjima. Na nesavršenosti se gledalo kao na prve korake ka prosvetljenju. Wabi-sabi prevazilazi kulturne barijere i služi kao večni podsetnik da odstupanja i nepravilnosti odjekuju dublje i dalje nego savršenosti.

Buda je mudro rekao “Ništa ne sme da bude savršeno,” pa neka tako i bude.

Izvor: BIZLife magazin

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.