X

Afterhour

Sve što treba da znate o dobitniku Nobelove nagrade za književnost

kazuo-isiguro-ytb-printscreen
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Youtube/Printscreen

Kazuo Išiguro, britanski pisac japanskog porekla, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

U kratkom saopštenju Švedske akademije navodi se da je Išiguro u romanima velike emocionalne snage otkrio ponor ispod našeg iluzornog osećanja povezanosti sa svetom.
Ovaj pisac je dobitnik velikog broja književnih nagrada, uživa kultni status kod brojne čitalačke publike (milioni prodatih primeraka) a preveden je na više od 40 jezika.

Išigurovo najznačajnije ostvarenje svakako je roman „Ostaci dana“ („Bukerova nagrada”, Dereta, 2009). Veliki uspeh postigao je i delima „Slikar prolaznog sveta“ („Vitbredova nagrada”, Dereta 2015), „Ne daj mi nikada da odem“ i „Bez utehe“, roman kome je kritika bila posebno naklonjena.

Najnoviji roman „Zakopani džin“ (Dereta 2015) izaziva oprečne reakcije kritike širom sveta, od osporavanja do slavljenja, ali čini se da publika nema tih problema: ona je i dalje bezrezervno verna jednom od najomiljenijih pisaca današnjice.

Sajt „Business Insider“ napravio je listu stvari koje bi trebalo da znate o dobitniku Nobelove nagrade:

Rođen je u Japanu, 1954. godine. U Britaniju se preselio sa 5 godina.

Njegova najpoznatija knjiga „Ostaci dana“, pretočena je u film 1993. godine, u kome su glumili Entoni Hopkins i Ema Tompson.

Priča je ispričana u prvom licu. Narator je Stivens, batler iz Britanije, koji se priseća svog života u formi dnevnika, dok se radnja odvija sve do današnjeg dana. Film je imao nekoliko nominacija za nagradu Oskar, uključujući i za glumu Entonija Hopkinsa i Eme Tompson. Hju Grant i Kristofer Ri takođe se pojavljuju u filmu.

Još jedna njegova knjiga „Ne daj mi nikada da odem“ (2205), pretočena je u film, u kome glume Kira Najtli, Keri Maligan i Endru Garfild.

Iako počinje kao obična priča o studentima, radnja otkriva neobično društvo u kome klonovi odrastaju u specijalnim školama, van spoljašnjeg sveta. Kada odrastu, studenti-klonovi doniraju svoje organe običnim građanima. I tako nastavljaju da doniraju dok ne se „kompletiraju“, što je „bolji“ termin za smrt, koja dolazi nakon donorstva od tri ili četiri organa. Studenti, koji takođe imaju emocije kao i svi mi, bore sa samima sobom i sa svojom ulogom u društvu…

Išiguro takođe piše scenarije za film i televiziju.

Napisao je scenario za filmove iz 2005. godine „The White Countess“, i 2003. godine za „The Saddest Music in the World“.
Za „Channel 4 Television“ napisao je scenarije za „A Profile of Arthur J. Mason,“ emitovane 1984. godine i „The Gourmet,“ emitovane 1986. godine.

Sve njegove knjige osim jedne („Zakopani džin“) napisane su u prvom licu. Ne boji se da pokaže mane svojih junaka. Ono što je još zajedničko njegovim knjigama jeste završetak bez naročitog zaključka. Često ostavlja svoje junake bez posebnog razrešenja, a njihove nevolje ostaju zakopane u prošlosti.

Njegov način izražavanja je uzdržan, bez obzira o čemu je reč. U isto vreme, njegova skorija fikcija pokazuje fantastične mogućnosti.

Izvor: BIZLife/Business Insider/Dereta

Foto: Youtube/Printscreen

Piše: N.V.

Komentari 1

  1. branka gostovic

    Obradovala sam se, kao da je nagradu dobio neko našeg porekla. Japan sam upoznala pre pola veka, tad sam se oduševila tom zemljom i zavolela taj narod i danas ih i cenim i poštujem . Branka