Tablet ili papir – ko je izgubio trku?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Mikrotalasne peći nisu zamenile rernu, usisivač nije zamenio metlu, pa ni tablet nije zamenio papir! Hartiju je izmislio Kaj Lun, čovek na dvoru kineskog cara Vu Dija. Proizvodili su ga od bambusa i nakvašenih krpa. Oni su tokom 700 godina držali u tajnosti način proizvodnje hartije, sve dok muslimani za nju nisu saznali od jednog od zarobljenih Kineza nakon bitke kod Talasa 751. godine. Sve nam ovo kazuje samo jedno – papir je večan!

Frederik Vilfrid je pre 40 godina (netačno) predvideo da ćemo imati „kancelarije bez papira“. Danas se nijedna kancelarija niti poslovni prostor nikako ne može zamisliti bez papira, bez štampača, rokovnika, samolepljivih papirića i tome slično. Iako je osnova komunikacije razmena imejlova, vrlo često se određeni izveštaji i podaci štampaju. Zaposlenima je tako lakše da zapamte informacije i zapravo su organizovaniji i produktivniji kada čitaju sa papira, a ne sa ekrana.

U digitalnoj eri, rokovnici od papira su važniji nego ikada.

Ukoliko uđete u neki od mnogobrojnih kafića, spazićete ljude koji ne komuniciraju međusobno, već su udubljeni u svoje kompjutere, tablete, telefone. Ali ako pogledate malo pažljivije, videćete i hrpu papira oko njih. To su razni rokovnici, notesi, sveske koje nosimo u torbama. Zatim, časopisi, knjige za usputno relaksiranje mozga, ili pak odštampani izveštaji, podaci, dokumenta i, naravno, samolepljivi papirići – pametan piše, budala pamti.

Zašto je papir bolji?

Na kraju dana, stvari koje su zaista važne, zapisujete na papir.

Pikaso i Hemingvej su svojevremeno zapisivali misli i ideje u notes koji je prethodnica današnjem, kvalitetnom Moleskine rokovniku. Zašto ne biste i vi? Složićete se, nemamo ništa protiv aplikacija, ali hartija predstavlja nešto intimno. Bukvalno smeštate sopstvene reči i kreativnost između olovke i bele praznine. Ne kaže se džabe da papir trpi sve.
Iako uspešni ljudi, direktori velikih kompanija poseduju svu najnoviju tehnologiju, ipak koriste notese. U velikim IT kompanijama kodovi se zapisuju na piši-briši tapetama, što zbog vizuelne dostupnosti svim zaposlenima, što zbog sigurnosti od preuzimanja i kopiranja.

Papir kao terapeutsko sredstvo

Takođe je dokazano i da žvrljanje po papiru ima terapeutsko dejstvo. Kada sve sa posla i sastanaka beležite na telefonu ili nekom drugom uređaju, imate u svesti da vam treba određeni napor da rešite zadate zadatke. S druge strane, otvorite svesku i kažete sebi: „Da, da, znam gde je to. Zapisao/la sam.“ Nove tehnologije su super, ali imaju svoje mane. Uređaj može da zablokira, da ne otvori aplikaciju, da slučajno izbriše podsetnik itd.

I zašto se tvrdnja Džeka Aldrika od pre 40 godina nije ostvarila. On je sam takvu situaciju objasnio: „Vizija kancelarije bez papira se nije ostvarila iz istog razloga zbog kojeg mikrotalasne peći nisu zamenile tradicionalnu rernu. Svaka tehnologija ima svoje prednosti, pa tako ni papir nije drugačiji. Papir je bez sumnje najveći izum namenjen prenošenju, deljenju i distribuiranju informacija. Zapravo, skorašnje studije pokazuju da ljudi bolje razumeju i duže zadržavaju informacije na papiru nego informacije predstavljene elektronskim putem.”

Na kraju krajeva, retko ko će dnevnik voditi na laptopu. Šta god da radite: žvrljanje na blokčetu dok razgovarate telefonom, crtate razne šare i oblike, zapisujete citate ili podsećate sami sebe da imate sastanak ili da ne zaboravite da kupite namirnice za večeru sa važnim gostima – za sve ove aktivnosti papir je neophodan, zato i ostaje nezamenljiv.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: M. Puljecović