Tekst koji se komentariše u stranim medijima: “Pročitajte ovo i možda nećete hteti nikada više da jedete piletinu”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Novinarka Merin Mekena (Maryn McKenna) napisala je istraživački tekst o tome kako se antibiotici (zlo)upotrebljavaju kao hrana za živinu, da bi životinje bile otpornije i veće. Osim u “Guardianu” tekst je objavljen i u listu “National Geographic”, a prošireni materijal pod nazivom “Plucked! The Truth About Chicken” biće u izdanju e-knjige.

Prenosimo vam delove njenog teksta. Napominjemo da se novinarka u ovom tekstu poziva na američko tržište, ali nijedna zemlja, kao ni Srbija, nije imuna na ovaj veliki problem:

Većina životinja uzgaja se uz pomoć svakodnevnih doza antibiotika. Do 2050. godine, otpornost na antibiotike prouzrokovaće čak 10 miliona smrti godišnje.

Proučavajući ovu temu shvatila sam da već decenijama unazad hranimo živinu, kao i većinu drugih životinja, određenim dozama antibiotika, i to svakodnevno.

Antibiotici ne prave krotke životinje, ali prave uslove koje omogućavaju pilićima da budu krotki, omogućavaju nam da pretvorimo aktivnu i žilavu domaću pticu u brzo-rastuću, sporu, poslušnu gomilu proteina, mišićavu i tešku kao bodibilderi iz dečijih crtaća. Sada, većina životinja, širom planete, hrani se antibioticima, i to svakog dana: a to je 63.151 tona antibiotika svake godine.

kokoške-živina-pixabay

Farmeri su počeli da koriste “dozvoljene” lekove jer antibiotici pretvaraju životinje u ukusno meso mnogo efikasnije; kako su farme postajale veće, i kako su čuvali sve više životinja na malom prostoru, antibiotici su ih štitili i od bolesti. Ova otkrića, koja su počela sa pilićima, stvorili su “ono što smo izabrali da nazovemo industrijalizovanom poljoprivredom.”

Cena živine pala je vrlo nisko i postalo je meso koje Amerikanci jedu više nego bilo koje drugo – i upravo to meso prenosi najviše bolesti (koje se prenose hranom), kao i otpornost na antibiotike, a donosi i jednu od najvećih zdravstvenih kriza našeg vremena – usporeno varenje.

Za većinu ljudi, otpornost na antibiotike skrivena je epidemija sve dok ne dožive tu nesreću da i sami ne zarade neku infekciju ili neko iz njihove porodice. Infekcije koje su otporne na antibiotike nisu zastupljene u javnosti – nema poznatih koji o tome pričaju, niti imaju političku podršku…

Ali, otporne infekcije su ogroman i čest problem koji se pojavljuje svakodnevno i svima. Bakterija otporna na antibiotike zaslužna je za oko 700.000 smrti godišnje: 23.000 u Americi, 25.000 u Evropi, 63.000 beba u Indiji. Prouzrokuje i milione bolesti godišnje. Do 2050. godine, otpornost na antibiotike prouzrokovaće čak 10 miliona smrti godišnje.

životinjska-farma-kokoške-pix

Ono što je najveći problem u eri antibiotika jeste što ovi lekovi ne služe samo da izleče bolesti već se koriste kao hrana životinjama koje će zatim postati nama, ljudima, hrana.

Čak 80 odsto antibiotika prodatih u Americi i više od polovine u ostatku sveta koristi se za životinje, ne za ljude.

Životinje koje su predodređene da nam budu hrana unose antibiotike kroz vodu i hranu, i to ne da bi bili njihovi lekovi, već svakodnevni “začin” hrani. Čak dve trećine antibiotika koji se koriste za životinje, koriste i ljudi, pa odatle i ta otpornost.

Otpornost je odbrambena adaptacija, evolutivna strategija prilagođavanja koja omogućava bakterijama da se štite od moći antibiotika da ih ubiju. Ono što može da uspori tu otpornost jeste ograničeno korišćenje: prava doza u pravo vreme, za organizam koji je u opasnosti. Ali, većina antibiotika koji se koriste u stočarstvu narušava ta pravila. Rezultat je otprona bakterija.

Ceo tekst možete pročitati OVDE

Izvor: BIZLife/Guardian

Foto: Pixabay

Piše: N.V.