Terapeutska, poučna priča: Šta je za one koji se vole najveći dar

ljubav-par-pix
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Veliki pokloni među ljubavnicima često podrazumevaju nepotrebne žrtve, jer za zaljubljenog čoveka nema većeg poklona od uživanja u društvu voljene osobe.

U jednoj od svojih knjiga terapeutskih priča argentinski psihijatar Horhe Bukaj preneo je staru i poučnu priču o poklonima koje su ljubavnici razmenili.

Dvoje mladih su se zabavljali otkako je ona imala trinaest, a on osamnaest godina. Živeli su u jednom selu na planinskoj padini. On, visok, vitak i mišićav, bio je drvoseča od rođenja jer je taj posao nasledio i naučio. Ona, lepa, svetlih očiju, imala je dugu plavu kosu, koja joj je dopirala do struka.

Kada je ona napunila osamnaest godina a on dvadeset tri, celo selo udružilo se da im priredi svadbu. Seljani sui m poklonili zemlju u šumi i sagradili im brvnaru. Nakon petodnevnog slavlja supružnici su se uselili u brvnaru i počeli srećno da žive.

Približila se i prva godišnjica braka. Zbog toga je mlada žena odlučila da siđe u selo i da za svog dragog pronađe poklon koji će mu pokazati svu dubinu njene ljubavi.
U seoskoj zlatari ugledala je divan zlatni lanac. Tada se setila da postoji samo jedan predmet koji njen muž voli: bio je to zlatan sat što ga je kao dečak dobio od dede na samrti. Taj sat je držao u jednoj frutoli na noćnom stočiću, pored kreveta, i svake večeri uzeo bi ga, obrisao i dugo bi slušao njegovo kucanje, kao da sluša glas voljene osobe.
Kakav bi divan poklon bio zlatni lanac za taj sat!, pomislila je mlada žena i ušla da pita za njegovu cenu.
Neprijatno se iznenadila. Lanac je bio mnogo skuplji nego što je mislila. Morale bi da prođu tri godišnjice da bi sakupila toliki novac. Izašla je iz zlatare tužna i zamišljena, pitajući se kako da zaradi za poklon.
Tada je prošla pored radnje seoskog frizera i ugledala natpis: KUPUJEMO KOSU.
Pomilovala je svoju dugu plavu kosu, koji nije šišala od desete godine, i odmah je ušla da bi se raspitala o ceni kose. Novac koji joj je ponuđen bio je dovoljan za kupovinu zlatnog lanca. Nije više imala razloga da se premišlja.

Na dan godišnjice braka dvoje mladih se zagrlilo pre nego što je on otišao na posao.
Čim se lik njenog muža izgubio sa staze kojom se on peo na planinu, mlada žena se spustila u selo. Otišla je do frizera, ošišala se do glave i prodala svoju kosu. Zatim se uzbuđeno uputila u zlataru. Tamo je kupila zlatni lanac i drvenu kutiju. Spakovala je poklon u kutiju, zamišljajući izraz lica svog muža kada je bude otvarao.
Potom se vratila u brvnaru…

…Glavu je pokrila cvetnom maramom, jer je on voleo njenu kosu, pa nije htela da primeti kako ju je ošišala. Kasnije će već biti vremena da mu objasni da je to mala žrtva kada se čini za voljenu osobu…
… Kada se vratio zagrlili su se, poljubili i rekli jednom drugom da se vole i da su srećni što žive zajedno. Onda je ona ispod stola izvadila drvenu kutiju sa zlatnim lancem za sat, a on je otišao do ormana, odakle je izvukao skriveni poklon.

Dok je on otvarao kutiju, ona je nestrpljivo cepala ukrasni papir. Onda je ugledala poklon svog voljenog – dve preskupe velike ukosnice, koje je on kupio pošto je prodao zlatni dedin sat.

Priča je preuzeta iz kniige “Šekspir za zaljubljene”, autora Alana Persija, izdavačke kuće Kreativni centar.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: N.V.