Upomoć! Treba (li) mi terapija

terapija_pix
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Žena vašeg kuma pije bromazepam i bolje joj je. Hoće li i vama sa bromazepamom biti bolje ili da ipak otvorite dušu stručnjaku? Ovo je kratak vodič kroz psihoterapiju iskusnog psihijatra Gorana Đinđića

Jedna sasvim obična slika i iz ovdašnjeg života:

Razgovaraju dvojica prijatelja. Jedan se žali:

„Ma, ne spavam noćima, ne znam šta mi je. I napet sam, neraspoložen, ni do čega mi nije. Kumova žena je pila bromazepam, 3mg, i bilo joj bolje. I ona je bila sva napeta kao struna i depresivna. Uzeo i ja. I meni je bolje.“

Ova slika, tačnije, primer „samolečenja“, može da doživi više varijacija – umesto bromazepama, kumove žene piju i bensedine, lorazepame, antidepresive na svoju ruku, naravno. Nekada ovu „kumovsku“ terapiju ume da prepiše i „Google doktor“. Bilo da lekove preporučuju prijatelji, rodbina i komšije, bilo da ste poverenje dali Google-u i forumima, činjenica je da radite pogrešno, na svoju štetu, da vam je samo prividno bolje (a zapravo je gore). Iskusan psihijatar Goran Đinđić na sve to bi rekao: „Svaki dan je danas stresan. Sve je više stresnih dešavanja na poslu, u porodici, sve je više očekivanja, neizvesnosti, sve je veći strah od gubitka posla. Ljudi su danas napeti, nervozni, razdražljivi, depresivni i sve to može da prati nedostatak sna ili pak potreba za dužim spavanjem. Volimo da simptome rešavamo brzo, bez pomoći stručnjaka i to tako što prepišemo od komšije recept. To može, između ostalog, da odvede u zavisnost od lekova i takvo ponašanje je veoma neodgovorno. Možda su simptomi kumove žene slični vašim, ali to nije razlog da pijete lekove koje ona pije. Svako reaguje drugačije i svačije lečenje zahteva drugačiji pristup“.

Šta mi je? Šta da radim?

Tegobe i pitanja „Neraspoložen sam“, „Šta mi je?“, „Nešto se sa mnom dešava“, „Loše pamtim“, „Ne spavam“, „Da li se ovo dešava i mojim prijateljima?“ remete svakodnevno funkcionisanje, otežavaju i komplikuju odnose na poslu, u porodici. Šta da radite da biste se osećali dobro? „Kada se jave ovakvi simptomi i traju određeno vreme i u nekom smislu remete funkcionisanje u poslu ili u porodici, umesto da pitate internet i komšiju, obratite se profesionalcu. To je uvek i bez izuzetka pravi i jedini savet. Možete, naravno, da razgovarate sa bliskim osobama, rodbinom i prijateljima, da se poverite, ali ako to ne pomogne, morate da potražite stručnu pomoć, pomoć psihoterapeuta“, savetuje psihijatar Đinđić.

Pitanje koje logično sledi je: Kako da znamo kome da se obratimo, koja je terapija za nas, koja vrsta psihoterapeuta? Treba li nam psihijatar?

„Prvo, obratite se lekaru opšte prakse koji će vas dalje uputiti na specijalistu, psihijatra ili psihologa. Postoje različiti psihoterapijski pravci odnosno tehnike za lečenje različitih poremećaja. Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je terapijski metod koji se primenjuje sa ciljem da se uklone simptomi različitih psihijatrijskih poremećaja istovremenom promenom načina razmišljanja i načina ponašanja.  Recimo, ovo je efikasan metod u tretmanu anksioznih i fobičnih poremećaja, depresivnih stanja, poremećaja ishrane, bolesti zavisnosti. Na primer: kroz ovu terapiju pacijent uči da se lupanje srca (palpitacija) ne doživljava kao znak nastupajućeg infarkta već kao simptom anksioznosti, napada panike. REBT (Racionalno emotivna bihejvioralna terapija) je sličan model. TA (Transakciona analiza) kao metoda ima za cilj lični razvoj i promenu, postizanje autonomije, donošenje odluke ’sada i ovde’ gde se pacijent oslobađa uverenja donetih u detinjstvu. Veoma je rasprostranjena i sistemska porodična terapija koja obuhvata rad sa pojedincem, partnerima i porodicom“, ističe doktor Đinđić.

Ima li terapija rok trajanja ili je životni stil, pa dok je života biće i terapije?

„Postoje psihoterapijske tehnike koje mogu da traju više godina. To je slučaj sa psihoanalizom koja spada u dublje tehnike i zato treba više vremena za rad i primenjuje se kod različitih psihijatrijskih poremećaja (anksiozni poremećaji, poremećaji raspoloženja, seksualni poremećaji i poremećaji ličnosti). Ali, terapija svakako ne treba da traje večno. Treba da ima svoj početak i svoj kraj“, objašnjava psihijatar Đinđić.

Muke sredovečnih

Svoje iskustvo lekara specijaliste i stručnjaka u terapeutskom radu sa ljudima srednjih godina koji su ambiciozni, imaju svoje karijere, porodice, krug prijatelja i planove za budućnost, doktor Đinđić ukratko prenosi i to kroz tegobe koje su najčešće. Šta danas muči sredovečne? „Strah od gubitka posla, strah od neuspeha, strah od budućnosti, ugrožene egzistencije“, kaže psihijatar. „Nesanica je veoma česta pojava, prateći simptom anksioznih stanja. Smanjuje produktivnost, koncentraciju, efikasnost, pokreće pitanja ’Šta ako opet ne zaspim?’, ’ Kako ću sutra da radim?’, ’Da li ću zaspati?. Loš san znači i loš imunitet i apsolutno utiče na psihofizičko stanje. Depresivno raspoloženje danas je vrlo rasprostranjeno u Srbiji, a zapravo je poremećaj. Nerešena materijalna situacija, narušeni porodični odnosi, neispunjena očekivanja, odnosno prevelika očekivanja, neka su od uzročnika depresivnih stanja. Zavisnosti od lekova, kocke, psihoaktivnih supstanci danas su sve češće. Kladionice su na svakom ćošku i klađenje je način da se brže dođe do novca, a narkotici su široko i lako dostupni.“

Po rečima stručnjaka, sve je rešivo, a osnovno je da se lekaru javite na vreme. Psihijatar Đinđić vam savetuje da razgovarate sa bliskim osobama, da se poveravate, otvarate. Što duže ćutite o tome što vas muči, problem je dublji.

Ako se odlučite za psihoterapiju u privatnim centrima, to, naravno, košta. Da li je odlazak kod psihoterapeuta u privatnoj režiji luksuz za bogate? „Nije. I, cena ne diktira kvalitet. Psihoterapija apsolutno može da bude pristupačna i nije tačno to što većina misli da je ona skupa i nedostižna. Skloni smo da više novca damo za lekove nego za terapiju. To je deo zdravstvene kulture i očekujem da će se to promeniti“, siguran je psihijatar Đinđić.

Pažnja, pažnja!

„Na svoju ruku danas ljudi uzimaju bromazepam, lorazepam, bensedin i druge sedative odnosno anksiolitike. Uzimaju i hipnotike ili antidepresive što je pogrešno i veoma opasno. Sedativi mogu da vas učine zavisnim što produbljuje već postojeći problem. Ovakva grupa lekova može da stvori drugi medicinski problem koji opet iziskuje dodatno lečenje i terapiju. O opasnosti da određeni lekovi u kombinaciji pojačavaju dejstvo jedan drugog, ne treba ni govoriti“, upozorava dr Đinđić.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Pixabay

Piše: Mirjana Pašćan

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.