Više od 40 godina ova ruska porodica je bila odsečena od sveta, nesvesna Drugog svetskog rata

likov porodica_youtubeprintscreen
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Printscreen

U sibirskoj tajgi u Abkan kraju šest članova porodice Likov je živelo odsečeno od sveta više od 40 godina.

Leta u Sibiru ne traju dugo. Sneg se zadržava do maja, a hladno vreme se ponovo vraća tokom septembra, zamrzavajući tajgu i za sobom ostavljajući kilometre i kilometre pustoši i mrtvila i borovu šumu u kojoj vrebaju gladni vukovi.

Tako je bilo i na dalekom jugu ove ruske regije u leto 1978. godine. Helikopter koji je tražio bezbedno mesto za spuštanje nosio je grupu geologa kada je sleteo u Abakan.  I to ne bilo gde, na čistinu između borovog drveća koja zapravo i ne bi trebalo da postoji. Kada su sleteli, naišli su na baštu koja mora da je tu bila dugo.

To je bilo značajno otkriće jer je najbliža naseobina bila 150 kilometara udaljena, a sovjetske vlasti nisu imale podatke da tu neko živi. Pisac Vasilij Peskov napominje da je na ovom mestu manje opasno naleteti na vuka, nego na stranca.

Kako se posada pela uz strm put, sve je češće nalazila tragove života, a na kraju je otkrila i manju kolibu. Bila je prljava i sastojala se iz jedne jedine sobe, a na iznenađenje svih, u njoj je živelo čak petoro ljudi. Začuli su se krici: „To je zbog naših grehova!“ ponavljali su histerično ženski glasovi. I nakon pola sata su se pred ekipom pojavile tri figure – muškarac i dve njegove ćerke. One nikada nisu bile u društvu drugih ljudi, a govor im je bio poremećen usled duge izolacije.

Klupko je polako počelo da se odvija kada je Karp Likov, otac ove dve devojke počeo da priča. On je bio član fundamelističke ruske pravoslavne sekte koja se molila stilom koji se nije menjao više od tri veka. Pripadnici ove sekte su bili proterivani još od vremena Petra Velikog, a Likov je o tome pričao kao da se to desilo juče. Za njega, Petar je bio lični neprijatelj i Antihrist. Za porodicu Likov se situacija pogoršala kad su ateisti boljševici preuzeli vlast. Tako su pobegli u Sibir da bi izbegli komunističku torturu.

To je bilo 1936, a tada je bilo samo pet Likova: Karp, njegova žena Akulina, sin Savin i Natalija. Dvoje dece je rođeno u divljini: Dmitri 1940. i Agafija 1943. koji nikada nisu videli drugo ljudsko biće koje nije bilo član njihove porodice.

Deca su znala da postoje mesta koja se zovu gradovi i gde ljudi žive u velikim gradovima, da postoje druge zemlje nalik na Rusiji, ali to je sve bilo apstraktno za njih. Njihovo jedino štivo je bila Bivlija.

Izolacija je učinila život ove porodice ekstremno teškim. Likovi su se mučili da zamene i tih par stvari koje su sa sobom poneli u tajgu. Tako su istrošili i posuđe koje su poneli, a ishrana im se svela na malo krompira i pirinča.

Kako su geolozi upoznavali porodicu Likov, shvatili su da su podcenili njihove sposobnosti i inteligenciju. Svih pet članova je imalo različite ličnosti: Karp se radovao svakom tehnološkom dostignuću, a najviše se divio celofanu. Dmitri je bio pravi prirodnjak, a Natalija najradoznalija.

Čudno je kako je porodica otišla brzo nakon što je stupila u kontakt sa spoljnim svetom. U jesen 1981. troje dece umrlo je nakon majke. Savin i Natalija su umrli od otkazivanja bubrega, a Dmitri od upale pluća. Kada su geolozi hteli da pozovu pomoć i pomognu im, samo su rekli: „To nam nije dopušteno!“

Izvor: BIZLife, smitsonian.com

Foto: Printscreen

Piše: Ana M.