X
  • English
X

Afterhour

Od Subotice do Menhetna: Kako se hrane menadžeri

PinterestFacebookTwitterShare

Tatjana Popović Marić je prvi sertifikovani ’Health Coach’ u Srbiji, autor ’5 dana detoks programa’ i kreator veb stranice ’Totally wellness’. Studije je završila na renomiranom Institutu za integrativnu ishranu u Njujorku. Na Menhetnu je osnovala svoju privatnu praksu sarađujući sa brojnim internacionalnim klijentima. Danas posluje i u Srbiji, iz Subotice, sa ciljem da pomogne klijentima da promene način ishrane i stil života uz jednostavne i praktične savete. Ona za BIZLife piše o početnim koracima režima kojim je pomogla mnogom poslovnim ljudima na visokim pozicijama.

Ljudi na visokim funkcijama najčešće zapostavljaju svoje zdravlje, govore mnoga istraživanja. Njihov posao je stresan, pun odluka i odgovornosti. Kako bi ispratili celodnevne aktivnosti i dinamiku poslovanja neophodno je da rade na sebi i unapređuju se mentalno i fizički.

Organizam poslovnog čoveka najviše trpi usled sedenja. Javljaju se problemi sa kostima, venama i respiratornim organima. Povećava se rizik od gojaznosti, dijabetesa i srčanih oboljenja. Metabolički procesi se usporavaju nedostatkom kiseonika. Ključni enzimi za sagorevanje masti prestaju da se luče već nakon nekoliko sati sedenja. Višak šećera koji se u telo unese nepravilnom ishranom ostaje u telu, što rezultira pojavom masnih naslaga i kasnije viškom kilograma.

Kako jesti?

Od izuzetnog značaja je početi svaki radni dan doručkom koji je najvažniji obrok u toku dana. Naučno je dokazano da ljudi koji nemaju redovan doručak imaju mnogo veće probleme sa održavanjem telesne težine, pomerajući ostale obroke u toku dana. Važno je uzeti u obzir da smo svi drugačiji i da će nekima više odgovarati da jedu tri obroka i dve užine dnevno, a drugima izbegavanje užine i samo osnovna tri obroka. Treba naznačiti da svi obroci moraju biti temeljno, polako sažvakani kako bi se postigao maksimum apsorpcije vitamina i minerala. Varenje počinje u ustima. Čim počnete da žvaćete hranu, enzimi koji se nalaze u pljuvačci rastvaraju hranu pripremajući nutrijente za apsorpciju.

Kada jesti?

Prilagodite obroke svakodnevnim obavezama, bilo da radite ili ste slobodni ne preskačite ih. Obavezno, ukoliko ste u kancelariji za vreme ručka, ustanite od radnog stola i odvojte vreme za obrok bez korišćenja mobilnog telefona ili rada na računaru. Vaše misli treba da budu usmerene na ono što jedete, jer jedino na taj način možete maksimalno uživati u svom obroku i iskoristiti sve nutrijente koji se nalaze u hrani fokusirajući se na žvakanje. Ako preskočite jedan od tri glavna obroka možete se prejesti prilikom narednog. Telu je potrebno dati sve hranjive materije na vreme, u odgovarajućim količinama.

Vremenski predlog:

  • Doručak oko 8h
  • Prva užina do 11h
  • Ručak oko 13:30h
  • Druga užina oko 16h
  • Večera ne kasnije od 19h

Razmak između obroka mora biti najmanje tri sata, a najviše četiri.

Šta jesti?

Ishrana osobe čiji posao podrazumeva sedenje mora da se sastoji od namirnica koje nam pružaju vrstu energije koja se troši prilikom umnog rada i hrani mozak, podstiče koncentraciju i održava nas budnim. Takvu energiju dobijamo iz ugljenih hidrata kojih ima u žitaricama, svežem i kandiranom voću, povrću, koštunjavim plodovima, biljnom mleku i medu. Varenje ovakve hrane počinje već u usnoj duplji, gde se oslobađa čista energija koja hrani mozak i pozitivno utiče na mentalni napor. Energija se dalje oslobađa u našem ogranizmu i napaja nas elanom i dobrim raspoloženjem. Mozgu treba obezbediti i glukozu i kiseonik. Veoma je bitan unos vitamina i minerala jer oni ulaze u sastav enzima i pospešuju varenje, čak iako sedimo, a onemogućavaju zadržavanje tečnosti, štite oči i kožu od prekomernog zračenja i doprinose jakom skeletu i zubima. Neophodno je uneti malu količinu zdravih masti, na primer koštunjave plodove, avokado, maslinovo i kokosovo ulje. Oni povećavaju energiju i smanjuju holesterol.

Ljudi sa većim obimom posla se uglavnom hrane nebalansirano, lošim namirnicama. Glavni razlog toga je neznanje, manjak vremena i ideja za pravilnu ishranu. Ukoliko izostaje i navika doručkovanja kod kuće, vrlo brzo dolazi do poremećaja u ishrani. Stres, manjak kvalitetnog odmora i fizička neaktivnost dovode do lošeg stanja celog organizma, zbog kog se osećamo umorno i nismo fokusirani na posao.

Važno je unapred isplanirati obroke. Zdravo doručkujte, a užine i ručak ponesite od kuće. Ukoliko se desi da nemate priliku, trebalo bi da izbegavate prženo i pohovano, a predlozi za zdrav obrok su rižoto sa povrćem ili pečurkama, salata od svežeg povrća sa grilovanom piletinom ili ćuretinom, salata od povrća sa mahunarkama, sendvič od integralnog brašna sa piletinom, humusom i svežim povrćem ili grilovana riba sa barenim povrćem.

Predlozi za užinu su sveže voće, mešavina orašastih plodova (bademi, lešnici, orasi) ili mešavina pahuljica (ovas, raž, ječam) sa jogurtom ili bademovim mlekom ako ste intolerantni na laktozu. Naročito naglašavam da je odraslom čoveku potrebno dve do tri litre vode, čaja bez šećera ili vode sa limunom, krastavcem ili nanom, na dan. Dehidratacija bitno utiče na rad nervnog sistema i celokupnog organizma. Koliko god želeli da održimo adekvatan nivo energije uz kafu, zanimljivo je da nam kofein, ukoliko se svakodnevno unosi u organizam u većim količinama, više šteti nego koristi, i da je jedini pravi način podizanja nivoa energije upravo kroz zdrave i prirodne namirnice.

Kako održavati kondiciju?

Preporučuje se najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno (šetnja ili plivanje) ili 75 minuta intenzivnije fizičke aktivnosti poput trčanja. Poželjno da najmanje dva puta nedeljno radite vežbe snage. Svaka vežba može da ima pozitivan  uticaj i oslobodi vas stresa. Šetajte, trčite, idite stepenicama, vozite bicikl, radite jogu ili radite u bašti, šta god vas ispunjava. Isplanirajte vreme tako da svakoga dana izdvojite vreme makar za šetnju kako ne biste zapostavili kontinuitet. Najviše bih preporučila plivanje jer utiče na razvijanje svih mišića i opušta nas nakon stresnog dana na poslu. Ono povoljno deluje na kardiovaskularni sistem, pluća, pomaže pri otklanjanju ili ublažavnju deformiteta kičmenog stuba. Ova aktivnost se preporučuje svima, bez obzira na pol ili godine, ali je bitno redovno i pravilno plivati.

Povezane vesti


Izvor: BIZLife

Piše: Tatjana Popović Marić