Zagadili smo i svemir: preti nam tehnološki mrak

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pexels

Na šta pomislite kada vam neko pomene svemir?

Većina nas bi pomislila na fragmente informacija o solarnom sistemu koje smo dobili na časovima prirode i društva u osnovnoj školi. Kasnije su naučno-fantastični filmovi uticali na nas da svemir zamišljamo kao neprestanu bitku laserima i svakodnevnu teleportaciju, ili da u orbiti naše planete vidimo astronaute koji lebde nad prelepom plavo-zelenom Zemljom.

Bez obzira kojoj od ove dve grupe ljudi pripadate, verovatno da se niste odmah setili da bi uskoro mogla postojati zabrana letenja u svemir.

Kakva sad to „zabrana“?

Iako je svemir, koliko mi to za sada znamo, bezgraničan, i prostorna udaljenost između zvezda ogromna, zapravo je najveći deo ljudske aktivnosti u svemiru je samo 2000km iznad zemljine površine. U tom pojasu Zemljine orbite nalazi se Internacionalna svemirska stanica, kao i sateliti koji nam omogućavaju televizijske signale. Ali osim ovih korisnih ljudskih izuma, to malo parče svemira oko planete Zemlje je pretrpano đubretom.

Ostaci raspadnutih satelita i letelica koje smo slali u svemir broje 100 miliona komada smeća manjeg od 1cm,  koje lete brzinom od 22,000 km/h, 500 000 komada između jednog i deset centimetara i ogromna količina prašine, sve to je opasnost za satelite, astronaute i svemirske brodove. Sudari se i sada dešavaju neprestano, i broj komadića đubreta u Zemljinoj orbiti nekontrolisano raste, što celu situaciju ubrzano približava problemu koji se zove Keslerov sindrom.

Keslerov sindrom

To znači da je moguće da sudari izazovu kaskadno sudaranje, pri čemu će sadašnje krhotine stvarati nove krhotine, sve dok orbita ne bude tako zatrpana i opasna da neće ništa smeti da se lansira u nju, te će Zemlja dobiti jednu novu vrstu omotača–ubice stvorenog ljudskom rukom.

Da li je Keslerov sindrom svemirske barijere moguće izbeći? Samo ako počnemo svemir da posmatramo kao resurs, isto kao okane, reke, zemljište i vetar. On mora da se održava, ali za one koji misle da  bi napuštanje svemira na neko vreme rešilo stvar, nadajući se će đubre samo odlebdeti, imamo lošu vest. Čekanje da se on eventualno raščisti sam od sebe trajalo bi vekovima, a još lošija vest je da raščišćavanje ide sporije nego stvaranje novih krhotina.

Vreme je za čišćenje. Pre nego što shvatimo, mogli bismo da se vratimo vekovima unazad i da ostanemo u tehnološkom mraku.

Izvor: Youtube/BIZLife

Foto: Pexels

Piše: M.Gligorić