Zašto je važno samopouzdanje i kako da se konačno ZAUZMETE ZA SEBE

boks_youtubeprintscreen
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Youtube printscreen

Koliko puta u životu ste rekli „da“, a hteli ste da kažete „ne“? Šta je sa trenucima u kojima ste mirno prihvatili „ne“ od nekoga kada je sve u vama vrištalo da treba da se zauzmete za sebe i od njega izvučete da. Koliko puta ste ćutali kada ste hteli da kažete „Ovo želim“.

Za tridesetdvogodišnju Džoudi njena pasivna popustljivost nije bila samo povremeno popuštanje samopouzdanja. Ne, njen problem je bilo njeno konstantno neuspevanje da se zauzme za sebe, loše vođen nagon da žrtvuje svoje želje za dobro drugih, a često i na njenu štetu.

Zašto bi ova inteligentna, uspešna žena, kao po navici sebi uskraćivala stvari koje želi? Zašto bi drugima činila usluge na račun sopstvenog bića? Zašto bi tako spremno žrtvovala sopstveno zadovoljstvo da bi druge usrećila?

Pročitajte šta je Džoudi rekla svome psihoterapeutu:

Psihoterapeut: Džoudi, vaš kolega vas je zamolio da mu pomognete da završi izveštaj preko vikenda i vi ste rekli „da“ iako ste planirali da odete na skijanje?

Džoudi: Da.

Psihoterapeut: Šta mislite da vas je podstaklo da se žrtvujete?

Džoudi: Mislim da sam samo želela da pomognem.

Psihoterapeut: Možda. Ali to je bila velika žrtva koju ste napravili. Hajde da idemo malo dublje. Završite ovu rečenicu za mene: „MORALA sam da mu pomognem, iako ću se žrtvovati, jer…“

Džoudi: Njegovo vreme je dragocenije od mog.

Psihoterapeut: Sada smo već negde. Hajde i ovo da vas pitam. Zašto mislite da je njegovo vreme vrednije od vašeg?

Džoudi: To je zbog načina na koji sam odgajana. Moj prvi prioritet je da se pobrinem o drugima. Tako se moja mama ponašala i tako me je naučila.

Džodi je pokazala bolest koja je češća kod žena u našem društvu nego kod muškaraca; to je samožrtva. To znači da osoba funkcioniše po principu da ukoliko postoji konflikt između njene želje i želje drugih ljudi, njihova želja je važnija od  njene tako da je najbolje da se ona odrekne svojih želja.

Pogledajte rezultate koje je Džoudi postigla prateći tu filozofiju – gubljenje vremena i energije, uskraćivanje sopstvenog vremena i energije i primanje tuđe frustracije i nervoze. U ovom slučaju Džoudi se odrekla skijanja na koje je žarko želela da ode i umesto toga je vikend provela radeći. Pomnožite ovo sa tuce ovakvih primera godišnje i videćete prilike za sreću koje je protraćila.

Šta je protivotrov? Pogledajte kako se naš razgovor nastavio

Psihoterapeut: znaš definiciju ludosti, zar ne: Radiš istu stvar iznova i iznova i imaš drugačije rezultate?

Džoudi: Da.

Psihoterapeut: Stvar je u tome što nikada nećeš biti u potpunosti srećna ukoliko se ne odrekneš takvog načina mišljenja. Da li se slažeš.

Džoudi: Da.

Psihoterapeut: Dakle, Džoudi, evo bolje filozofije koju bi mogla da usvojiš. Ide ovako. „Niko nike rođen da bi mi ulepšao život. To je samo moj posao. I, dok nisam bolja ili važnija od drugih, biram da sebi budem važnija od svih ostalih. Tako da se kada dođe do sukoba između mojih i tuđih želja, neću odmah prihvatiti da ispunjavam njihove želje. Brinuću o sebi, ukoliko ne postoji baš jak razlog da to ne učinim.“

Nakon nekoliko meseci intenzivnog rada, Džoudi je uspela da stavi sebe na prvo mesto. A možete i vi.

Možda ste vi kao Džoudi. Možda zbog straha od neodobravanja ili zbog osećanja krivice često radite stvari koje ne biste.  Evo šta bi trebalo da uradite:

  1. Uočite situacije u kojima obično na sebe prihvatate žrtvu.
  2. Stvorite standardan „ne“ odgovor koji možete da koristite u situacijama u kojima želite da kažete „ne“.
  3. Odredite nekoga da mu kažete „ne“ svakog dana za naredni mesec.
  4. Vežbajte da ste sebi na prvom mestu.

 

Izvor: BIZLife, psychologytoday.com

Foto: Youtube printscreen

Piše: A. M.

Komentari 1

  1. dragan

    Bila je izuzetna a onda je psihoterapeut od nje napravio svakodnevnog – modernog čoveka.