Posao u Švedskoj `uzbunio` Srbiju
Osim mladih i obrazovanih o odlasku iz Srbije sve više razmišljaju i zanatlije, imajući u vidu da su neke evropske zemlje, a naročito skandinavske, olakšale dobijanje radnih dozvola dobrim zanatlijama i tehničarima raznih struka.
Takva politika sprovodi se već godinama, ali se poslednjih dana o tome u srpskim medijima i na društvenim mrežama mnogo govori, dok bi posledice odlaska dobrih majstora mogle bi da budu vrlo loše za zemlju poput Srbije, javlja RTS.
Zanatlija za izvoz nemamo, kažu u Privrednoj komori Srbije. Zna se da ih je u Srbiji više od milion, ali ne zna se koji profili nedostaju, a kojih je možda i višak.
"U praksi ostali bi bez srednjeg sloja društva pod jedan. Pod dva, ko bi to radio posle kod nas? Mi sad definitivno imamo problem, nemamo dovoljno ruku koje mogu da obave određene stvari, kaže Svetozar Babić iz Zajednice preduzetnika Srbije.
Primera radi, dobar vodoinstalater para vredi, ali ako zanatlija u domaćoj firmi zaradi 300-350 evra, a vi mu ponudite da zaradi dve ili tri hiljade, šta mislite da li će da se duboko zamisli", pita Babić.
A zamisliće se i strani investitori. Nisu dobri radnici prvi uslov na osnovu kojeg se odlučuju na ulaganja, ali jesu na listi prioriteta.
"Ako taj poziv Šveđana veći broj ljudi prihvati, onda ćemo imati deflaciju smanjivanja broja kandidata, ali kada pogledate mi imamo jako puno mesta takvih upražnjenih koja su otvorena i niko ih ne popunjava. To bi praktično onda značilo da će oni koji već imaju posao napustiti posao ovde i otići", kaže ekonomista Mihailo Crnobrnja.
Na švedskoj listi je već godinama sedamdesetak deficitarnih zanimanja, a ne menjaju se ni uslovi. Tek kada vas švedski poslodavac pozove, možete da zatražite radnu dozvolu. U ambasadi Švedske kažu da poziv zanatlijama postoji već pet godina i da ih je mala medijska bura koja se ovih dana oko toga digla zbunila.
Ljude najviše interesuje kolike su im šanse da zaista i dobiju posao u Švedskoj, s obzirom na to da je veliki broj zainteresovanih za rad u Švedskoj, gde je prethodnih godina otišlo na hiljade ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije, naročito iz Hrvatske i BiH.
Zainteresovani mogu da nađu posao preko sajta ec.europa.eu/eures gde je poslodavac obavezan da oglasi radno mesto. Posao je moguće naći i pomoću poznanika i rodbine koji već rade u Švedskoj. Na ovom sajtu moguće je na hrvatskom jeziku pronaći tačno profesije koje se traže sa uslovima koje kandidat mora i da ispuni. Za neka zanimanja je navedena i plata.
Prosečna bruto plata u Švedskoj je 32.769 evra godišnje, odnosno 2.730 evra mesečno. Građevinski radnik može da zaradi oko 2.500 evra, nastavnik oko 3.000, dok stomatolog zaradi i duplo više.
Za odlazak u ovu zemlju potreban je samo pasoš, a ostali uslovi, poput plate i radne dozvole, dogovaraju se sa poslodavcem. Sistem iseljeničkih viza u Švedsku ne postoji. Dovoljno je da jedan član porodice nađe posao i to je uslov da u Švedsku ode cela porodica.
Na listi profesija za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj, a koji su objavljeni na internet stranici Zavoda za migracije, nalaze se, između ostalih, profesije kao što su babice, elektroinženjeri, kuvari, limari, medicinske sestre, moleri, pekari, poslastičari, vodoinstalateri i stomatolozi…
Poznavanje jezika nije obavezno za sve struke, posebno ako se radi o zanatima, ali je poznavanje engleskog prednost. Za poslove koji zahtevaju diplomu fakulteta, poput lekara, potrebni su znanje jezika i nostrifikacija diplome i ona otprilike traje oko pola godine u proseku.
