RAD U NEMAČKOJ: Balkancima 63.000 dozvola

gradjevina-pix.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

U prvih osam meseci ove godine nemačka Savezna agencija za rad izdala je 63.000 radne dozvole ljudima iz regiona Zapadnog Balkana, 70 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Razlog naglog rasta je specijalna regulativa za Zapadni Balkan, uvedena početkom 2016, piše nemački Velt.

Kriza izazvana dolaskom velikog broja izbeglica iz Sirije i Iraka još tada je pogoršana usled velikog priliva tražilaca azila sa Kosova, iz Albanije, Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine, piše Velt.

Nemačka je te zemlje proglasila sigurnim zemljama porekla, pa migranti koji pristižu iz njih gotovo da nemaju šanse da dobiju azil.

Kao reakcija na to, uvedene su značajne olakšice za radne migrante sa Zapadnog Balkana: ko podnese dokaz da mu je ponuđen konkretan posao u Nemačkoj, dobija radnu dozvolu, pri čemu se ne traži dokaz o kvalifikacijama.

Savezna agencija za rad samo proverava da li postoje domaći kandidati za dotično radno mesto, ali u četiri od pet slučajeva uprava daje zeleno svetlo. Nasuprot tome, kriterijumi za gastarbajtere iz trećih zemalja veoma su strogi.

Prema saznanjima Instituta za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja (IAB), sa Zapadnog Balkana uglavnom dolaze nekvalifikovani (47 odsto) i polukvalifikovani radnici (49,6 odsto), dok udeo fakultetski obrazovanih radnika i drugih stručnjaka iznosi svega 3,4 odsto.

Ubedljivo najviše radnih dozvola izdaje se radnicima u građevinskoj branši (gotovo polovina). U ugostiteljstvu je potražnja za radnom snagom sa Balkana takođe velika, ali se traže i higijeničari, negovateljice i baštovani.

Radna viza traje dokle god je osoba zaposlena, a predviđeno je da se ljudi vrate u domovinu kada ostanu bez posla. Migranti, međutim, imaju pravo na socijalna davanja ukoliko su u Nemačkoj radili najmanje 12 meseci. Zbog toga nije isključeno da ostanu čak i ako izgube posao, piše Velt.

Dozvola Savezne agencije za rad, međutim, ne garantuje pravo na ulazak u zemlju, jer radnici prvo moraju da podnesu zahtev za vizu u svojoj zemlji, a u većini zemalja Zapadnog Balkana viza se čeka više meseci, u Sarajevu čak godinu dana.

Regulativa za Zapadni Balkan koja je uvedena na vrhuncu izbegličke krize, važi do 2020. godine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay