Domaći brend koji su stvarale tri generacije porodice Ristić

PinterestFacebookTwitterShare

Obuća RISH je domaći brend nastao 1952, godine. Porodičnu firmu je osnovao Mladen Ristić koji sada ima 83 godine, a razvijale su je tri generacije ove porodice. Rish se bavi ručnom izradom unikatne modne obuće. Glavni motiv zbog čega se Ristići bave ovim poslom je ljubav prema cipelama, ručnom radu i čaroliji koju im ovaj posao pruža.

 „Naša priča počinje kada je deda Mladen davne 1952. godine započeo izučavanje obućarskog zanata. On je radio popravku i izradu obuće poput oficirki. Bio je čuven po tome. Kasnije je u posao uveo sina Zorana koji je danas glavna karika u porodičnoj firmi zajedno sa suprugom Gordanom. Njih dvoje su godinama radeći klasićne modele muške i ženske obuće za lokalno stanovništvo stvorili uslove, koje će kasnije, od 2010. godine njihova deca Nataša, Aleksandra i Aleksandar, prepoznati kao priliku da se napravi jedinstven brend koji će domaćem tržištu ponuditi mnogo više od klasične, svakodnevne obuće. RISH je domaći brend koji se generacijskih razvijao. Tačan naziv firme je ’Obuća Ristić’, odakle potiče naziv RISH“, priča Aleksandra Ristić Jovanović.

Upravo najmlađi članovi tima napravili su preokret i stvorili moderan brend. Na njihovu inicijativu firma je započela proizvodnju unikatne, ekstravagantne, moderne obuće koja teži da zauzme zapaženo mesto na domaćoj modnoj sceni. Njihova specijalnost su cipele po meri i želji klijenta, koji mogu učestvovati u dizajnu odabirom modela i materijala u željenim bojama.

„U našem timu trenutno je angažovano pet članova porodice Ristić. Zoran je zadužen za nabavku materijala i ostale pregovore, Gordana kroji, šije i sklapa sve u jednu celinu, Aleksandar, kao najmlađi član zadužen je za montažu gornjišta na kalup (cvikanje) i lepljenje đonova. Nataša se nalazi u prodaji, a zadužena je i za društvene mreže i komunikaciju sa kupcima. Aleksandra je zadužena za dizajn, modele, odabir materijala, đonova, kalupa, krojenje, finansiranje. Svaki član je podjednako važan u našem timu i veoma poštujemo timski duh“ .

Aleksandra kaže da im u poslu kojim se bave niko nije pomogao i možda je to bio ključni razlog sporijeg, ali stabilnog razvoja. Nikada nisu koristili kredite za kupovinu opreme, materijala, prostora.

„Teško je reći koliko je novca bilo potrebno za početni kapital baš zbog toga što je veliki broj mašina i alata nasleđen tokom godina. Bavljenje ovim poslom je skupo jer za izradu jednog para ciplela potrebno je dosta elemenata. U toku rada susretali smo se sa dosta problema. Problemi su uglavnom bili orijentisani na finansijske ograničenosti, a sa tim se susrećemo i dan danas. Takođe, problemi se dešavaju i kada partneri sa kojima sarađujemo ne ispune svoje obaveze pa kasne sa isporukom đonova, materijala, kutija…“.

Aleksandra kaže da se njihovi principi poslovanja zasnivaju na kvalitetnoj ručnoj izradi i maksimalno izlaženje u susret kupcima uz kratak rok čekanja na isporuku. U radu koriste visoko kvalitetne materijale i to pre svega italinasku kožu i đonove.

„Uslovi na domaćem tržištu nisu najsjajniji. Mnogo naših kupaca dolazi iz okolnih zemalja i inostranstva. Cilj nam je da u bliskoj budućnosti osnujemo online shop koji će omoćiti kupcima iz inostranstva da dođu do naših cipela“, objašnjava Aleksandra.

Prema njenim rečima u poslu kojim se bavi ova porodica izazovi su svakodnevica. Trendovi visoke mode, koji svake sezone nameću nešto novo, izazov su za svakog ko se bavi ovim poslom. Tu su i trendovi u materijalima, đonovima, oblicima kalupa koji su takođe važni. Aleksandra kaže da im je često potrebna izuzetna doza hrabrosti kako bi nešto novo ponudili svojim kupcima.

„U poslu nam najviše nedostaje to što je nedovoljno razvijena svest kupaca na domaćem tržištu o kupovini domaćih brendova. I podrška države je nedovoljna. Potrebno je mnogo rada, ulaganja, hrabrosti i sreće baviti se ovim poslom jer su uslovi na tržištu neizvesni i nestabilni. Cene materijala i izrade svake godine rastu dok kupovna moć kupaca opada“. Zbog toga moraju da pronalaze način da održe nivo kvaliteta i cene kako bi opstali na tržištu, smatra ona.

„Bez obzira na nestabilnost domaćeg tržišta i njegovu veliku neizvesnost, ovaj posao je pun uzbuđenja, kreativnosti i rizika. Stvaranje novih modela je avantura koja čini ovaj posao tako posebnim. Potrebna je ogromna ljubav prema ovom poslu da bi se radio“, zaključuje Aleksandra.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir