INTERVJU: Država ne razume start-up scenu

Za razvoj start-up ekosistema u Srbiji potrebna je prvenstveno dobra volja ljudi da prihvate važnost uloge tehnologije u našim životima danas, a potom i da im se probudi interesovanje za preduzetništvo

Tekst: Ivana Lakić

IT sektor u Srbiji je zdrav i dosta raste, ali može još dosta bolje, smatra Zoja Kukić iz StartIta i naglašava da bez obzira što je softver prošle godine postao treći najuspešniji izvozni proizvod Srbije, interesovanje široke javnosti za tehnološke inovacije i njihovu neospornu važnost u budućnosti srpske ekonomije, i dalje je slabo.

„Činjenica je da domaća tehnološka industrija ne raste još brže usled nedostatka kadrova. Prema informacijama Ekonomskog instituta, IT sektor bi odmah mogao da zaposli 30.000 stručnjaka, ali se u Srbiji kroz sistem za to edukuje između 1.000 i 1.500 ljudi godišnje. Mnoge organizacije, uključujući i Startit se bore da se široke mase zainteresuju za tehnološko preduzetništvo i načine na koje nam čini živote boljim, te da se uključe u celu priču. Tehnologija i preduzetništvo nisu namenjeni samo tehničkim licima, naprotiv, entuzijasti iz svih sfera rada i akademije mogu mnogo doprineti razvoju proizvoda i usluga koje će služiti celom čovečanstvu, uz to i lokalnoj ekonomiji.“

U Srbiji je nedavno zalet počela da hvata i start-up scena, koja, prema rečima naše sagovorice, predstavlja priliku koja može da ubrza razvoj naše zemlje.

„Start-upi su poseban oblik preduzetništva, koji se zasniva na tehnologiji i kreiranju sopstvenih proizvoda koji su usmereni na globalno tržište. Kada kreirate svoj softver, vaš trošak se ne razlikuje mnogo ako njega koristi 1.000, 100.000 ili milion ljudi, što znači da se profit značajno povećava sa svakim novim korisnikom. Pored toga, značajni su za ekonomiju i zato što uglavnom novac dolazi iz drugih zemalja i sliva se u našu zemlju.“

U StartItu već šest godina rade na kreiranju podsticajnog okruženja za tehnološki razvoj u Srbiji. „StartIt smo i osnovali jer se i sami bavimo preduzetništvom i tehnologijama, ali posebno zato što želimo da se borimo protiv krize duha u zemlji i pomognemo ljudima kako god možemo da se uključe u savremene ekonomske trendove i unaprede svoje karijere“, objašnjava Zoja i navodi da su kroz više od 500 projekata i događaja dosegli do 100.000 ljudi i pomogli realizaciju više od 70 odsto svih investicionih rundi u domaće start-upe.

Iz godine u godinu raste broj pojedinaca i grupa za pokretanje start-upa, no ono što je još važnije je to što konzistentno raste nivo zrelosti i kapaciteta osnivača. „Za razvoj start-up ekosistema u Srbiji potrebna je prvenstveno dobra volja ljudi da prihvate važnost uloge tehnologije u našim životima danas, a potom i da im se probudi interesovanje za preduzetništvo i načine na koje mogu poboljšaju svoje karijere, a samim tim i ekonomski prosperitet čitave zemlje“, kaže naša sagovornica. StartIt baš na tome najviše i radi. Gotovo svakog dana u mesecu u prostorijama StartIt centra održavaju se besplatni kursevi, seminari, predavanja ili paneli, a samo u proteklih sedam meseci više od 10.000 ljudi prošlo je kroz njihove radionice programiranja i drugih praktičnih IT znanja.

O tome kako bi država trebalo da pristupi start-upovima kao segmentu IT industrije, Zoja Kukić navodi da je to uvek nezgodno pitanje. „Da bi se država uključila u ovaj segment potrebno je prvenstveno da ga razume, što nam se čini da još nije slučaj. Srbija dosta zaostaje tehnološki za ostatkom zapadnog sveta, kako u implementaciji tehnoloških napredaka kao što je online plaćanje, tako i u stimulisanju mladih da se pronađu u tehnologiji i inženjeringu. Otuda i misija StartIta – znamo da i sami možemo da doprinesemo promenama i boljitku i želimo da motivišemo ljude u zemlji da se pokrenu, da uče, da rade na sebi i svom znanju, karijeri i životu.“

Vraćajući se na temu kadrova u IT sektoru Zoja kaže da se pitanje „koliko inženjera je dovoljno“ doslovno menja iz dana u dan, s obzirom na to što će tehnološki napreci u narednih 30-ak godina duboko prodreti u sve sfere našeg postojanja, te će se očekivati od velikog broja ljudi da aktivno koriste tehnologiju u svom radu.

Ističe da je vrlo važno i pitanje saradnje između privrede i obrazovnih institucija. „Poslednje istraživanje domaće programerske zajednice iznedrilo je zanimljiv podatak – više od polovine programera nema relevantno fakultetsko obrazovanje i to se uklapa i sa globalnom statistikom. Dodatno se pokazalo da posedovanje relevantne diplome ne utiče ni na platu programera, čiji prosek je, na nivou cele zemlje, 1.225 evra“, navodi Zoja. „Naš obrazovni sistem trenutno nema nivo fleksibilnosti i brzine da odgovori na promene koje nastaju neverovatnim razvojem tehnologije u većini oblasti poslovanja, te se u StartItu trudimo da doprinesemo rešavanju ovog problema kroz brže i konkretnije obrazovne programe, koje trenutno realizujemo besplatno za nezaposlene u Srbiji, kao i kroz podsticanje razmene znanja i iskustava u zajednici i dovođenjem sjajnih ljudi iz zemlje i inostranstva i povezivanjem sa domaćom scenom. Nadamo se da će i lokalni obrazovni sistem uskoro prilagoditi svoje programe potrebama modernog doba.“

StartIt se obavezao da do 2020. godine obrazuje 100.000 mladih ljudi za posao u najzdravijoj domaćoj industriji. Pre otprilike godinu dana otvorena je beogradska centrala Startit centra, u kojoj su u protekloj godini napravili biblioteku, tribinu za predavanja, panele i okupljanja. Organizovali su više od 200 dešavanja, uključujući besplatna praktična predavanja kroz koja je u proteklih sedam meseci prošlo više od 10.000 ljudi.

„Razvoj Startit centra rezultat je našeg truda iz prethodnih godina, koji je kulminirao uspešnom Kickstarter kampanjom, kojom smo od zajednice dobili 100.000 dolara za razvoj naših aktivnosti. Ove godine smo postigli otvaranje prvog StartIt centra van Beograda – u Inđiji, uz pokretanje novih edukativnih programa s fokusom na osnovce i srednjoškolce, koji kod nas besplatno uče da programiraju. Dosad smo održali 25 edukativnih programa za decu i tinejdžere i zbog fantastičnih utisaka polaznika nastavićemo ovu inicijativu tokom čitave godine. Takođe smo razvili svest široke zajednice o uključenju ljudi iz drugih sfera u IT poslovanje, tako da sada gradimo i zajednice koje se bave raznim aspektima ekonomije, za početak – marketingom.“

Uračunajmo u sve ovo i online materijale za učenje koje kreiraju i rastuću podršku lokalne IT zajednice i kompanija, naša sagovornica ističe da će do kraja 2020. godine i premašiti taj broj na koji su se obavezali.

Surove brojke

„Devet od deset start-upa ne uspeju da ostvare bilo kakav uticaj na tržište i propadnu; šanse da ćete stvoriti start-up koji će dosegnuti procenu vrednosti od milijardu američkih dolara je 0,00006%, dok svega jedna od pet firmi koje dosegnu tu vrednost opstane u periodu od tri ili više godine. Bitno je znati da ne postoji standardizovan ’recept’ za uspeh, kao i da ogromna većina start-upa, ne uspe da izraste u održiv model poslovanja. Sa druge strane, odlično je to što za njihovo pokretanje uopšte nije potrebno mnogo novca, te da osnivači najčešće uspeju da steknu vredno iskustvo i veštine koje bi im pomogle u daljem preduzetničkom radu, čak i ukoliko im start-up ne uspe.“

Izvor: BIZLife magazin

Piše: I.L.